Zbog visokih cena inputa, neizvesnog tržišta, vremenskih oscilacija i svih dešavanja koja već godinama pritiskaju agrar, poljoprivrednici su u veoma nezavidnoj situaciji. Ipak, prolećna setva je krenula, a u pojedinim atarima već je i završena. Razgovarali smo sa poljoprivrednikom Mihajlom Milanovićem iz Borče kako bismo saznali kakvo je stanje na terenu, za koje kulture su se ratari odlučili ove godine, kakve kalkulacije prave i čemu se nadaju u nastavku sezone.
Prolećna setva završena, usevi već niču
Kako kaže Mihajlo Milanović iz Borče, prolećna setva je u njihovom kraju već završena. Radovi su počeli posle Vaskrsa, ali se ratari nisu vodili toliko kalendarom, koliko vremenskim uslovima.
Možda vas zanima
Hladne noći i uslovi za nicanje bili su među glavnim faktorima koje su morali da prate kako bi izbegli moguće probleme na parcelama. Prema njegovim rečima, usevi su već počeli da niču, kukuruz polako izlazi, dok se nicanje suncokreta očekuje u narednim danima.
Uljana repica sve zastupljenija
Kada je reč o izboru kultura, Mihajlo ističe da se u njihovom ataru sve više izdvaja uljana repica. Soja je, kako navodi, manje zastupljena nego ranije, kukuruz se takođe smanjuje, dok suncokreta nema u većem obimu.
Uljana repica, uz pšenicu, sve više zauzima važno mesto u setvenoj strukturi, pre svega zbog kalkulacije i mogućnosti da proizvodnja bude isplativija u odnosu na neke druge kulture.
Kriza u Ormuskom moreuzu već menja planove na domaćim njivama: ŠTA sejati kad inputi „divljaju“?
Cene inputa na granici isplativosti
Govoreći o cenama repromaterijala, Mihajlo objašnjava da su se oni đubrivom i semenom snabdeli još tokom zime. Upravo zbog ranije nabavke, uspeli su donekle da uštede.
Međutim, kada se pogledaju trenutne cene azotnih đubriva, situacija je, kako kaže, već na granici isplativosti. Zbog toga je rana organizacija bila jedan od načina da se koliko-toliko ublaže troškovi prolećne setve.
Manja gazdinstva sve teže opstaju
Posebno zabrinjava položaj manjih proizvođača. Mihajlo smatra da su oni koji obrađuju manje površine i ranije bili na ivici egzistencije, naročito ukoliko im je poljoprivreda bila jedini izvor prihoda.
Oni kojima je proizvodnja dodatna delatnost lakše su uspevali da opstanu. Ipak, kako ističe, danas se već vidi da su i gazdinstva do oko 100 hektara u veoma teškoj situaciji. Pitanje je koliko će ko uspeti da izdrži sve neprilike, od vremenskih uslova, preko tržišnih poremećaja, do globalnih kriza.
Kada je reč o kulturama od kojih se očekuje bolja računica, Mihajlo izdvaja pšenicu i uljanu repicu. Za prinose je, kaže, još rano govoriti, jer će mnogo toga zavisiti od vremenskih prilika.
Ipak, u pogledu ulaganja i troškova, ove dve kulture su za mnoge ratare bile logičniji izbor, jer nisu toliko zahtevne i omogućavaju nešto povoljniju kalkulaciju.
Pšenica u dobroj kondiciji
Žetva pšenice očekuje se za oko dva meseca, a stanje na njivama u ovom trenutku deluje obećavajuće. Mihajlo kaže da je pšenica u dobroj kondiciji, iako se zaštita završava nešto kasnije zbog hladnih noći koje nisu pogodovale herbicidnim tretmanima.
Za sada vremenski uslovi idu pšenici na ruku, ali će konačan rezultat zavisiti od maja i juna. Očekivanja su oprezna, ali se za sada računa na pristojan, prosečan rod.
Prvi dinar od pšenice mnogima znači opstanak
Mihajlo se slaže da poljoprivrednici u ovakvoj situaciji jedva čekaju prvi prihod od pšenice. Problemi se, kako kaže, nisu pojavili odjednom — oni se gomilaju već nekoliko godina.
Suše, ratovi, tržišne turbulencije i rast troškova doveli su do toga da je svaki prihod važan za nastavak proizvodnje. Zbog toga su pšenica i uljana repica ove godine za mnoge proizvođače bile sigurniji izbor.
Poljoprivrednici se nadaju stabilnijim uslovima
Na globalna dešavanja ratari ne mogu mnogo da utiču, ali ono čemu se nadaju jesu stabilniji uslovi, pravovremena podrška i manje neizvesnosti. Mihajlo navodi da su u njegovom okruženju subvencije isplaćene na vreme, što je mnogima pomoglo da lakše organizuju prolećnu setvu.
Ipak, turbulencije koje pogađaju svet odražavaju se i na domaću poljoprivredu. Uprkos svemu, Mihajlo poručuje da veruje u srpskog poljoprivrednika.
„Mi smo tu gde smo i nastavljamo dalje. Optimističan sam”, zaključuje Milanović.
Komentari