Kriza u Ormuskom moreuzu stiže u najosetljiviji trenutak za poljoprivredu, baš u vreme kada se donose odluke o prolećnoj setvi. FAO upozorava da bi dugotrajan poremećaj u tom prolazu mogao da izazove globalni udar na đubrivo, energente i transport, a samim tim i na cene hrane i odluke poljoprivrednika o tome šta i koliko da seju. Za Srbiju je to posebno važno jer se setvena struktura ove godine ne može planirati samo prema tržišnoj ceni kultura, već i prema dostupnosti i ceni inputa.
Setva više nije samo pitanje prinosa
Kriza u Ormuskom moreuzu dolazi u trenutku kada proizvođači već donose ključne odluke o setvenoj strukturi. Kako upozorava FAO, dugotrajan poremećaj u ovom prolazu mogao bi da izazove globalni udar na energente i đubrivo, što direktno pogađa troškove proizvodnje hrane.
Možda vas zanima
Za Srbiju to znači da setva ove godine ne može da se planira samo prema očekivanoj ceni kultura, već pre svega prema dostupnosti i ceni inputa. U praksi, prolećna setva postaje pitanje troška, rizika i likvidnosti, a ne samo prinosa.
Koje kulture nose manji rizik i da li je soja dobitnik u krizi?
Globalni trendovi već pokazuju kako proizvođači reaguju. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), farmeri u SAD planiraju da u 2026. godini smanje površine pod kukuruzom i povećaju setvu soje. Razlog je rast cena đubriva i goriva usled geopolitičkih tenzija, uključujući sukobe na Bliskom istoku.
Ovaj primer jasno pokazuje smer razmišljanja: kulture koje zahtevaju manje inputa postaju sigurniji izbor.
U domaćim uslovima, to znači da kukuruz i suncokret i dalje ostaju važni, ali uz mnogo oprezniju procenu. Na parcelama gde troškovi mogu „pojesti“ dobit, racionalnije je razmotriti alternativu ili smanjiti ulaganja.
Globalni skok cena đubriva zbog rata – koliko je Srbija zaista ugrožena?
Đubrivo i gorivo presudni
Ormuski moreuz je jedna od ključnih tačaka za transport nafte i gasa, ali i sirovina za proizvodnju đubriva. Svaki poremećaj u ovom lancu direktno podiže cenu inputa.
To znači skuplju prihranu useva, veće troškove obrade zemljišta, kao i skuplji transport i logistiku.
U takvim okolnostima, intenzivna proizvodnja postaje rizičnija, posebno za gazdinstva sa ograničenim kapitalom.
Šta podrazumeva pametna setvena struktura?
U sezoni visokih troškova, setvena struktura mora da bude rezultat proračuna, a ne navike.
To podrazumeva izbor kultura prema realnim mogućnostima ulaganja, prilagođavanje agrotehnike (preciznija upotreba đubriva) i raspodelu rizika kroz diverzifikaciju proizvodnje.
U tom smislu, strna žita i deo uljarica u ovakvim uslovima mogu delovati kao stabilnija osnova, jer nude predvidljiviji odnos ulaganja i prinosa, ali ni tu nema univerzalnog rešenja.
Kako sačuvati likvidnost gazdinstva
Najvažnija odluka ove sezone nije samo šta sejati, već koliko uložiti.
Tamo gde postoji kapital, ulaganje u intenzivniju proizvodnju može imati smisla. Međutim, gde je rizik veći, racionalnije je birati manje zahtevne kulture i rasporediti ulaganja tako da gazdinstvo ostane likvidno i nakon sezone.
U vremenu skupih inputa, najuspešnija setva neće biti ona sa najvećim potencijalnim prinosom, već ona koja može da izdrži i nepovoljne uslove na tržištu.
Globalna kriza, posledice lokalne
Ako se kriza u Ormuskom moreuzu produži, posledice neće ostati samo na svetskim berzama. Prelivaće se na cenu đubriva, goriva, stočne hrane i na kraju hrane u prodavnicama.
Zato je poruka za ovu sezonu jasna: setvu treba planirati hladne glave, uz realnu procenu troškova, prinosa i rizika.
U uslovima nestabilnog tržišta, najbolja strategija je ona koja čuva i proizvodnju i novčani tok gazdinstva.
Komentari