Negativne posledice spaljivanja strništa

Osim što je opasno, spaljivanje strništa je izuzetno štetno za samo zemljište. Ovakve tretiranje zemljišta dugoročno povećava troškove proizvodnje zato što osiromašuje zemljište. Stručna lica savetuju zaoravanje biljnih ostataka.

Njiva ©Pixabay

Spaljivanje strništa ima niz negativnih posledica koje dovode do dugotrajnog degradiranja zemljišta, naročito ako se izvodi svake godine. Paljenjem se razvijaju visoke temperature, koje ubijaju korisne mikroorganizme zemljišta, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu i stvaranje humusa.

Posle paljenja plodonosni sloj zemljišta prekriven je pepelom i pretvara se u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše tako da nestaje sloj koji je najvažniji za donošenje roda u narednoj godini.

Vatra sa njiva može se proširiti i izazvati požare većih razmera. Svake godine u Srbiji izgori više stotina hektara šuma čiji je uzrok najčešće ljudski faktor, odnosno nekontrolisano paljenje. Paljenje po njivama i pored puteva je i zakonom zabranjeno, a kazne mogu biti višemilionske.

Paljenje strništa nema ni jednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Zato je bolje odmah nakon žetve biljne ostatke zaorati, tj. obaviti ljuštenje strništa.

Kako tretirati zemljište?

Prednosti zaoravanja slame su brojne. Zaoravanjem zemljištu se vraća jedan deo onog što je žetvom izneto. Tako različite slame strnih žita mogu sadržati 0,2-0,8 % N, 0,09-0,2 % P2O5 i 0,4 -1,2 % K2O.

Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, tako što se stvara rastresit sloj na površini oranice koji sprečava isparavanje vlage iz zemljišta. Ogledima je dokazano da zemljište na kome je strnjika zaorana u vreme jesenjeg oranja ima za 2 do 2,5 % više vlage od zemljišta na kome strnjika nije zaorana.

Zaoravanjem se provocira nicanje semena korova, koji se lako unište daljim obrađivanjem, što predstavlja jedan vid borbe protiv korova. Zaoravanjem se unose u zemljište preostali delovi biljaka posle žetve, što predstavlja jednu vrstu slabijeg đubrenja.

Zaoravanje je samo prvi korak u obezbeđivanju plodnosti zemljišta.

Stvaraju se uslovi za blagovremeno i potpunije izvršenje dubokog obrađivanja zemljišta, jer se takvo zemljište manje stvrdne. Ubrzava se mineralizacija biljnih ostataka čime se biljkama obezbeđuje više lako pristupačne hrane. Zaoravanje je najbolje izvesti odmah nakon žetve, ali ako se iz nekih razloga ne može obaviti jednovremeno sa žetvom ili odmah nakon nje treba ga obaviti kasnije. Zaoravanje i nakon dva meseca od žetve bolje je nego ako se uopšte ne obavi.

Autor: dipl. ing. Svetlana Jerinić

Izvor: PSSS

 

Komentari