Da li će kukuruz ove godine doneti profit poljoprivrednicima?

Ove godine zabeleženi su nešto manji prinosi kukuruza nego prošle godine. Zbog niske otkupne cene proizvođači su prošle godine pravili zalihe i hranili stoku, a od otkupne cene zavisi da li će ove godine prodavati rod ili će ga ponovo lagerovati i ostaviti za ishranu stoke.

Proizvodnja kukuruza - © Pixabay

Za razliku od prošle jeseni, kada su ostvareni rekordni prinosi i sa kukuruznih polja obrano i preko 10 tona po hektaru ove ratarske kulture, ove godine u čardacima će biti manje kukuruza. Procene govore da će ovo biti prosečna godina sa prosečnim prinosima od nekih šest tona po hektaru.

Berba kukuruza sa preko 35.000 hektara, koliko ga je proletos zasejano u Kolubarskom okrugu je počela i očekuje se da će ona ove jeseni trajati znatno kraće nego ranijih godina.

Mališa Pajković iz Kotešice nadomak Valjeva ima preko 27 hektara pod kukuruzom od čega 13 hektara silira.

„Ova godina za silažni kukuruz nije loša, ima dovoljno zrna, mada je lani bilo mnogo bolj. Završio sam sa silažom i sa ove površine bilo je 160 prikolica. Imaću dovoljno za ishranu stoke pošto je jedna količina ostala i od prošle godine“, kaže Pajković.

Kukuruz u zapadnoj Srbiji - © Dejan Davidović/Agromedia

Ova najzastupljenija ratarska kultura u Kolubarskom okrugu na gazdinstvu Aleksandra Žujovića iz lajkovačkog sela Vračević, zauzela je 18 hektara od čega je već 10 hektara otišlo u silažu.

„Mi smo silažni kukuruz već odradili i ti prinosi su iznad prosečnih. Što se tiče kukuruza za branje možemo očekivati preko osam tona po hektaru zrna, i to je za ovo podneblje po meni dovoljno“, kaže Žujović.

On navodi da zaliha ima još od prošle godine jer je cena kukuruza bila niska i malo ko se od proizvođača odlučio za prodaju. Gledali su da to provuku kroz životinje i dobar deo je otišao za ishranu. Prema njegovim rečima ovogodišnji rod će biti lagerovan i ponovo će se koristiti za ishranu stoke, najviše kroz mleko, a jedan deo kroz meso.

„Ako bude neka korektna cena ja mogu da prodam jedan deo ali ne mnogo. Nama su otkupljivači poslali ponudu od 16 dinara po kilogramu po JUS-u. Međutim, znate kako to biva kada se ode na otkupno mesto, oni čak u kukuruzu nađu i nečistoće, neodgovarajući procenat vlage i onda se cena svede na 13,5 dinara. I to je opet nama neprihvatljivo“, navodi naš sagovornik koji se bavi stočarskom proizvodnjom i na čijoj farmi je trenutno 50 grla goveda od čega je 20 muznih krava.

Proizvodnja kukuruza - © Pixabay

Što se tiče vremenskih prilika koje su pratile vegetaciju kukuruza ova godina nije baš povoljna. Nedostajalo je padavina pre svega u fazama koje su bitne za formiranje prinosa i kvaliteta kukuruza, ali s’ obzirom na te okolnosti stručnjaci kažu da moramo biti zadovoljni i da će što se tiče prinosa ovo biti jedna prosečna godina sa oko šest tona po hektaru.

„U periodu klijanja i nicanja, krajem aprila i početkom maja, temperature su bile nešto niže nego što je uobičajeno za taj period godine, pa je klijanje i nicanje na većini parcela bilo otežano. Ta faza razvoja umesto pet do sedam dana trajala je oko dve sedmice gde su usevi izgubili malo na energiji klijanja i usporeno i neujednačeno su nicali“, rekla je Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“.

Kako je pojasnila Stojković Jevtić, padavine tokom maja znatno su popravile situaciju i da su one bile najzaslužnije za ovakve prinose.  Sa druge strane, nedostatak padavina je pozitivno delovao na kukuruz jer ćemo imati nešto raniju berbu ove godine, koja će kraće trajati. Pored toga nedostatak padavina dovešće do toga da će zrno kukuruza biti sa poželjnim procentom vlage.

Prema njenim rečima, zrno je suvo, neće biti dosušivanja, a takav kukuruz sa vlagom ispod 13 procenata moćiće bezbedno da se čuva u skladištima i čardacima.

Procenjuje se da od ukupno zasejanih površina pod ovom kulturom u Kolubarskom okrugu svake godine oko 10.000 hektara završi u silaži, koja je dobar i jeftin obrok za goveda.

Komentari