Vodenice – čuvari srpske tradicije i kvaliteta

Razvoj industrije i mlinova na struju danas su skoro u potpunosti potisnuli vodenice. Međutim, ukus koji imaju hleb, proja ili kačamak umešeni brašnom sa kamena, je nešto što vreme ne može da izbriše. Kako bi smo se i sami prisetili ovih starih čuvara srpskog identiteta i tradicije mi smo posetili porodicu Cicić koja već više od 3 veka melje brašno na kamenu u vodenici na reci Srebrenici u selu Stragari.

„Ja meljem na ovom mlinu verovatno od prvih dana u mladosti. Ovo je tradicionalna vodenica u nasleđu. Znamo da je deda mog čukundede mleo ovde, znamo i da je bila jedna od 68 vodenica u vreme Karađorđa. Ovo je stari kraj i pitanje je kada je tačno nastala“, počeo je svoju priču naš sagovornik, Miroslav Cicić, vodeničar iz sela Stragara.

U vodenicama se nekada zrnevlje svih žitarica: pšenice, ječma, raži i kukuruza, uz prepoznatljivu buku vodeničkog kamena do duboko u noć, pretvaralo u brašno najvišeg kvaliteta i svežine od kog se mesio hleb. Porodica Cicić u svojoj vodenici već generacijama unazad melje integralno i projino brašno.

„Proizvodimo brašno od kukuruza, pšenice, raži, ovsa, ječma, po želji i potrebi kupaca. To je prirodno brašno, samleveno na vodi koja nema veliku brzinu i onda je boljeg kvaliteta“, objasnila je Jadranka Cicić, koja se udajom sa Miroslava Cicića prihvatila porodičnog posla.

 Vodenica - © Agromedia

Cicići brašno prodaju putem interneta, ali imaju ugovorenu saradnju i sa većim marketima. Od nedavno proizvode i brašno bez glutena, a naša sagovornica kaže da je potražnja za brašnom proizvedenim na tradicionalni način sve veća.

Vodenice su stotinama godina hranile sela, a nekada bile i mesto dogovaranja i vojevanja za slobodu. Međutim, ovi stari čuvari srpskog identiteta i tradicije polako nestaju. U okolini Kragujevca danas rade samo dve vodenice, a samo u selu Stragari odakle je i porodica Cicić u vreme Karađorđa bilo ih je čak 68.

Sagovornici: Miroslav Cicić, Stragari
Jadranka Cicić, Stragari

Komentari