Pravljenje sira ne mora uvek da bude težak i zahtevan posao. Sve što vam je potrebno je inspiracija i jaka volja da napravite ono što ste zamislili. Snežana Đuričin jedna je od onih koji su sami naučili kako da prave sireve, i to one po švajcarskom receptu. Da bi u tome uspela, uložila je dosta truda, novih saznanja i inovacija i evo zašto je sada možemo zvati dizajnerkom sireva.
Na ideju da počne da pravi sir Snežana Đuričin došla je krajem 80-ih godina, kada je jednom prilikom posetila porodicu koja je tada živela u Šo de Fon, gradiću u Švajcarskoj. Kuća u kojoj su oni tada živeli bila je u delu grada sa privatnim putem koji se zimi grejao, a pored ograde su šetale krave sa klepetušama, koje nisu bile ljubičaste, ali su imale poseban tretman.
„To je bilo ogromno iznenađenje za mene. U to vreme u Jugoslaviji je kućni bežični telefon bio hit i svi smo stremili da se otresemo sela i da sa njim imamo što manje dodirnih tačaka, ali u Švajcarskoj u modernom kraju šetale su krave. To bi bilo isto kao kad biste sad na Dedinju imali farmu krava“, kaže Snežana.
Možda vas zanima
Koja je razlika između kravljeg i kozjeg sira?
Ona je tom prilikom želela da sazna šta Švajcarci i Francuzi rade sa mlekom i kako prave sir, a oni su, kako Snežana kaže, bili raspoloženi da svoje znanje podele sa njom.
„U tom periodu sam nekoliko puta pokušavala da napravim sir od kozjeg mleka, ali je to bilo neuspešno jer tada nije bilo interneta, a ni mogućnosti da se nabave potrebne kulture. Ali što se tiče konzumiranja sireva svih vrsta, tu nije bilo pauze“, ističe ona.
Inače njen omiljeni sir je Vašran mont d’or, za koji u Švajcarskoj važi zabrana transporta u javnom prevozu jer smrdi kao najgora vojnička čarapa, ali kad ga okusite, to je druga priča. Kremast je, narandžaste boje, božanstvenog jedinstvenog ukusa.
Veoma neobičan, a kvalitetan – Kozji sir sa hrastovom korom
Da bi naučila da pravi sir, pre skoro tri godine Snežana je počela da iščitava sve što joj je bilo dostupno o toj temi. Ubrzo je uvidela da je mleko maštovita materija i da se od njega može napraviti svašta. Nažalost, kod nas i nije postojala određena literatura koja bi joj u tome pomogla.
„Mene nije interesovalo šta je hemijski proces u mleku, nego šta ću dobiti kada povećam temperaturu u istom receptu ili kad je smanjim. Šta će se desiti kada ostavim gruš da stoji duže u surutki ili kraće od predviđenog u receptu i slično“, ističe ova sirarka.
Sada, kada je konačno savladala tehnike pravljenja sira, ona pri svakom procesu teži da dobije onu vrstu sira koju je prethodno zamislila. Kaže da još uvek nema odgovarajuće uslove, ali zna tačno šta joj je potrebno. To je pre svega jedna prostorija u kojoj će moći da ostavi sir da fermentira neko vreme u kontrolisanim uslovima. Međutim, za pokretanje proizvodnje još joj fali malo hrabrosti.
„Ja bih rado pokrenula proizvodnju sira i trenutno radim na tome, ali nisam baš neki optimista. Mislim da je ovde tendencija da se rade, da tako kažem, poluproizvodi, jer ja tako vidim trenutno stanje u Srbiji i da samo mali broj njih ima završen proizvod“, kaže razočarano Snežana.
Ipak, kao komentar na reakcije ljudi koji su videli i probali njene sireve, ona kaže da je veoma iznenadjena kako ljudi pozitivno reaguju. Sebe smatra dizajnerom sireva, doduše amaterom, ali ima nameru da pređe u profesionalce.
Sagovornica: Snežana Đuričin, sirarka
Komentari