Najbolje su druže rakije iz Gruže

Najbolje su druže rakije iz Gruže

Prvoslav Aleksić – Pero, stoji iza jedne od najboljih domaćih rakija „Gružanske niti“ prepoznate kod nas, ali i u svetu.

“Posle raspada Jugoslavije, vratio sam se iz Slovenije u dedovinu, ovde je  bilo napušteno imanje, ja sam došao i sagradio destileriju i etno kuću, bavimo se seoskim turizmom i proizvodimo vrhunske rakije. Naša rakija je osvojila ne samo Srbiju, već i ceo svet, izvozimo u Ameriku, Australiju, Francusku, Nemačku itd”, objasnio je Pero.

Porodica Aleksić poseduje svoje voćnjake sa autohtonim sortama.

“Proizvodimo šljivu, dunju i viljamovku, na 10 hektara gajimo autohtone sorte crvenu ranku, požegaču… Koristimo osam vrsta šljiva i zato dobijamo izuzetno kvalitetan proizvod”, kaže Pero. 

U svojoj destileriji poseduje kazane kapaciteta 500 litara sa lulama dužine od 5,5 metara.

 

Burad sa rakijom © Agromedia

 

“Zahvaljujući tehnologu Ivanu Uroševiću, ovde se pod strogom kontrolom proizvode rakije. Imamo destilate stare i po 15 godina, punimo viljamovku, dunju, gružansku nit i gružansku zlatnu nit”, navodi on.

U okolini Gruže, kaže Pero, skoro svaka kuća ima svoj kazan.

“Kada prođete iza svake kuće stoji kazan koji se puši, a zakon kaže za sopstvene potrebe. To su uglavnom babe i čiče, ja ne verujem da oni mogu da popiju toliku rakiju, znači da je 90 odsto preneto u zemlje Evrope putem balona raznoraznih, autobusima, putničkim kolima… Ta rakija je sumnjivog kvaliteta, ne zato što je loša šljiva već proces proizvodnje. Takva rakija bruka u Evropi i Srbiju i nas. Moja izvozna cena je 12 evra, a oni mi kažu mi imamo vašu rakiju bez poreza i svega za 3 evra”, ističe Pero. 

Kako sačuvati aromu voća kod rakija

Rešenje ovog problema Aleksić vidi u zajedničkoj saradnji. Kada bi se profesionalni proizvođači obavezali da kupuju rakiju od seljaka pa je potom prerađuju i dalje izvoze legalnim putem bio bi osiguran i kvalitet i brend koji stiže iz Srbije.

Sagovornik:

Prvoslav Aleksić, Gružanska nit

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica