Neurologija mlečnog šejka je novo istraživanje koje otkriva to kako nas mozak gura prema masnoj hrani. Snimanje mozga u okviru istraživanja pokazuje kako hrana bogata mastima ima moćnu privlačnost.
ČITAJTE I...
3D biftek – hrana budućnosti
31/12/2018
Mlečni šejkovi i druga masna hrana pokreću aktivnost u orbitofrontalnom korteksu mozga, što je uključeno u obradu nagrada.
Hrana sa visokim sadržajem masti, bogata i kalorična hrana poput sladoleda na primer, voljena je ne samo zbog ukusa, već i zbog fizičkih senzacija koje proizvode u ustima – njihovog „osećaja u ustima“. Sada su naučnici identifikovali deo mozga koji reaguje na glatku teksturu masne hrane i koristi te informacije da oceni privlačnost zalogaja, faktor koji može biti usmeravajući za to kako se ponašamo u ishrani.
Ovi nalazi, objavljeni 16. oktobra u časopisu The Journal of Neuroscience, „dodaju novu dimenziju” iskustva ishrane. Ovo pomaže naučnicima da razumeju šta motiviše ljude da biraju određenu hranu.
Jezik kao mera za teksturu
Da bi istražili kako teksture hrane utiču na navike u ishrani, Fabijan Grabenhorst, neuronaučnik sa Univerziteta u Oksfordu u Velikoj Britaniji, i njegove kolege su odlučili da kvantifikuju osećaj masne hrane u ustima. Autori su pripremili nekoliko milkšejkova sa različitim sadržajem masti i šećera i stavili uzorak svakog između dva svinjska jezika nabavljena od lokalnog mesara. Istraživači su zatim klizili jezicima jedan preko drugog i izmerili količinu trenja između dve površine, dajući numerički indeks glatkoće svakog zalogaja.
Moždani krugovi povezani sa navikama svetle kod ljudi sa poremećajima u ishrani
Istraživači su zatim dali mlečne šejkove sa istim sastavima kao oni testirani na svinjskim jezicima dvadeset i dvoma učesnicima. Nakon što su probali svaki milkšejk, učesnici su dali procene za to koliko bi platili odnosno koliko bi potrošili da popiju punu čašu nakon eksperimenta.
Prateće skeniranje mozga pokazalo je da obrasci aktivnosti u oblasti zvanoj orbitofrontalni korteks (OFC), koja je uključena u obradu nagrađivanja, odražavaju teksturu šejkova. Skeniranje je takođe identifikovalo obrasce aktivnosti OFC-a koji odražavaju ponude učesnika, što sugeriše da ovaj region mozga povezuje osećaj u ustima sa vrednošću koja se stavlja na tu hranu.
Da bi saznali da li se ovo otkriće odnosi na unos hrane, istraživači su pozvali učesnike da se vrate u laboratoriju na besplatni ručak od nekoliko jela sa karijem sa različitim sadržajem masti. Učesnici nisu znali, ali istraživači su merili koliko su od svakog karija učesnici pojeli. Otkrili su da je veća verovatnoća da će oni čiji su OFC najosetljiviji na masnu teksturu jesti više karija sa visokim sadržajem masti u poređenju sa onima koji nisu bili toliko osetljivi na masnu teksturu.
Ova otkrića mogu pomoći u oblikovanju formulacija niskokalorične hrane i razumevanju neuronskih mehanizama prejedanja.
Izvor: Nature.com
Komentari