Poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji ima izuzetno nizak nivo prerade. Preradom poljoprivrednih proizvoda na gazdinstvu ili u okviru malog porodičnog preduzeća ostvaruje se korist kroz veću dobit i zapošljavanje čitave porodice. S druge strane, prerada organizovana na nivou male porodične firme nosi brojne izazove i teškoće. Iskustvo svoje porodice u preradi mesa prenosi nam Nemanja Kursulić iz Kraljeva.
Možda vas zanima
Prerada mesa na nivou male porodične firme, koja ima zaokružen ceo proces proizvodnje je posao koji nosi brojne izazove. Naš sagovornik gaji nadu da mala porodična preduzeća koja se bave preradom mesa mogu biti uspešna i jedino kvalitetom konkurentna.
Porodica Kursulić se preradom mesa bavi od 1995. godine kada su iz inostranstva uvezli mašine malog kapaciteta koje su bazirane na kvalitetnoj zanatskoj preradi. Zahvaljujući kvalitetnim proizvodima proizvodnja se širila, što je pored porodice omogućilo zapošljavanje i dodatnih radnika i otvaranje maloprodajnog objekta: „Moja porodica je sa porodičnom firmom uvek imala oko 12 radnika koji su radili u proizvodnji i u maloprodaji. Bili smo poznati po suhomesnatim proizvodima u Kraljevu, a naročito kobasicama koje nisu sadržale loše kategorije mesa, na primer, mlevene svinjske kožice.”
Dugoročni planovi za porodični biznis
Nemanja je 2007. godine postao diplomirani inženjer tehnologije animalnih proizvoda Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, na šta je podstaknut kako bi unapredio porodični biznis, jer ga je uvek interesovalo planiranje i stvaranje proizvoda. Pre preuzimanja posla u porodičnoj firmi želeo je da stekne iskustvo i nauči posao, kao i principe rada u velikoj firmi. Planovi su bili da se porodica dugoročno bavi ovim poslom.
Mali proizvođači jedino kvalitetom mogu biti konkurentni na tržištu.
Naš sagovornik tvrdi da mali proizvođači jedino kvalitetom mogu biti konkurentni na tržištu. On gaji nadu da u našoj zemlji mali proizvođači mogu biti uspešni, isto kao što su u Nemačkoj.
Zatvaranje posle 15 godina rada
Nemanja je preuzeo porodični posao 2010. godine. Ubrzo potom, nastali su problemi: „Posao nam je lepo išao dok nam posle 15 godina rada Republička veterinarska inspekcija nije zatvorila porodičnu firmu uz obrazloženje da ne ispunjavamo uslove za rad i bezbednu proizvodnju. U februaru 2013. godine, opet ista inspekcija koja nam je zatvorila pogon u Kraljevu, došla je i otvorila pogon tj. dala nam je dozvolu ponovo da radimo, i pored toga što ništa nismo uložili u pogon koji je tri godine stajao.”
Obnavljanje proizvodnje
Klanica ponovo radi od 2013. godine, kada je Nemanja rešio da obnovi stado na farmi svinja gde sada ima 10 krmača. Kupio je nekoliko mašina, za koje se nada da će pomoći u pravljenju novih proizvoda. Pored toga, Nemanja želi da ima zaokružen ceo proces proizvodnje na svom domaćinstvu tako da je organizovao i ratarsku proizvodnju.
U proizvodnju je uključena cela porodica, a najveći oslonac prema Nemanjinim rečima je njegov otac, koji ima najveće iskustvo u ovoj proizvodnji. Komercijalnim delom posla, poslovima nabavke i kontrole kupaca bave se njegova rođena sestra i supruga.
Nekontrolisana upotreba aditiva – najveći problem
Problemi u ovoj grani proizvodnje su brojni. On posebno ukazuje na nekontrolisanu upotrebu aditiva, zbog čega smo prva zemlja u Evropi po kardiovaskularnim oboljenjima. Kao stručnjak iz ove oblasti zalaže se da preduzeća koja se bave preradom i apoteke imaju licencirane tehnologe, kao i da u inspekcijske službe treba uvesti tehnološku inspekciju koja bi nadgledala proizvodnju.
Osvajanje lokalnog tržišta
O planovima za budućnost naš sagovornik kaže: „Moji planovi su skromni i ne želim da imam veliki posao, želim da radim u svojoj proizvodnji sa svojim radnicima i kolegama, da rešavamo svakodnevne probleme, da budemo prepoznatljivi po kvalitetnim i sigurnim proizvodima, da otvorimo najviše dva maloprodajna objekta u kojima bismo pokazali kvalitet i iskustvo koje smo godinama sticali i gradili.”
Sagovornik: Nemanja Kursulić iz Kraljeva
Foto: Julijana Mijajlović
Komentari