Da li je čokolada zdrava namirnica i koliko čokolade treba jesti na dan?

Da li je čokolada zdrava namirnica i koliko čokolade treba jesti na dan?

I te kako može da bude zdrava, što zavisi od njenog sastava. Upotreba kakaa ili čokolade u medicinske svrhe, bilo kao osnovnog leka ili sredstva za uzimanje drugih medikamenata, bila je dobro poznata drevnim civilizacijama, a raširila se u Evropi sredinom XVI veka o čemu svedoče dokumenti iz rane kolonijalne ere koji sadrže uputstva i recepture za pravljenje različitih preparata na bazi kakaa.

cokolada 1

Kako čokolada utiče na organizam?

Iako tokom XX veka nije smatrana delom zdrave ishrane, pre svega zbog svoje visoke energetske vrednosti, može se reći da je tokom protekle decenije započeta rehabilitacija čokolade. Mnoge od njenih prednosti, uočene od strane nativnih Amerikanaca, su, zapravo, potvrđene. Moderna medicina je objasnila mehanizme njihovog delovanja, čime je čokolada povratila status preporučene namirnice za održavanje dobrog zdravlja zahvaljujući, pre svega, visokom sadržaju polifenola.

Polifenoli čine veliku grupa 353 jedinjenja biljnog porekla koja imaju brojne pozitivne efekte na zdravlje: deluju antioksidativno (sprečavaju oksidativne procese), antiradikalski (neutrališu slobodne radikale koji su odgovorni za oštećenje ćelija), protivupalno, sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, a neki od njih mogu da preveniraju i pojavu određenih vrsta kancera. Naravno, ova jedinjenja su prisutna i u voću i povrću, ali više različitih studija je utvrdilo da čokolada ima veći sadržaj polifenola nego 23 vrste povrća, nekoliko vrsta voća, uključujući jabuke i brusnice, i napitaka, kao što su crveno vino i crni čaj.

Pored toga, pokazalo se da polifenoli iz kakaa redukuju biosintezu lipida i ugljenih hidrata i utiču na ponovno uspostavljanje osetljivosti ćelija na insulin i smanjenje nivoa šećera u krvi. Najviše ovih blagotvornih komponenata se nalazi u crnoj čokoladi budući da ona sadrži najveći udeo sastojaka kakaozrna bogatih polifenolima.

Jedan od argumenata protiv konzumiranja čokolade jeste visok nivo zasićenih masti u njenom sastavu. Među najdominantnijim masnim kiselinama kakao-maslaca je i stearinska kiselina za koju se u seriji istaživanja pokazalo da ne utiče štetno na lipide krvne plazme. Naime, ova kiselina se lošije apsorbuje od drugih masti i teži da bude izbačena iz organizma, a masti kakao-zrna imaju manju biodostupnost, te ispoljavaju neutralan uticaj na nivo lipida u krvi, odnosno ne dovode do povećanja sadržaja holesterola.

Čokolada neopravdano proglašena lošom po zdravlje

Zbog svega navedenog možemo reći da percepcija čokolade kao namirnice koja ne doprinosi zdravlju nije opravdana, barem kada su u pitanju crne čokolade. Ukoliko imamo na umu zdravstvene benefite, crne čokolade treba da budu naš izbor, jer mlečne sadrže veću količinu šećera i dodate masti, a još više čokolade sa dodacima i punjenjem.

cokolada 2

Teško je odrediti tačnu količinu u gramima jer se čokolade veoma razlikuju po svom sastavu, čak i u okviru iste grupe. Na primer, crne čokolade nemaju mleko ili proizvode od mleka u svom sastavu, ali mogu sadržavati i 50% i 90% kakao-delova, dakle, veoma različitu količinu polifenola. To je zbog toga što ne postoje obavezujući zahtevi u pogledu količina, ni standardizovana metoda za utvrđivanje sadržaja polifenolnih jedinjenja u čokoladama prisutnim na tržištu.

Dok se ovo pitanje ne reši, treba se rukovoditi pravilom «što crnje, to bolje» i, kad god je moguće, birati one sa kakaom organskog porekla. U pogledu količina, najveći broj stručnajka pominje iznose od 20-60 g. Međutim, rezultati jedne opsežne studije koja je obuhvatila 20000 ljudi tokom 8 godina, pokazali su da se rizik od srčanog udara i šloga može smanjiti za 39% ukoliko se jede oko 6 g crne čokolade na dan. Dakle, doze bi trebalo da budu umerenije ukoliko je reč o svakodnevnom konzumiranju.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica