Saveti za zimsku proizvodnju kupusa

Gajenje kupusa - © Pixabay

Za zimsku proizvodnju kupusa jako je važno uneti potrebnu količinu đubriva i dobro proizvesti rasad, a detaljne savete daje dipl. inž. Aleksandar Stojanović iz Poljoprivredne stručne savetodavne službe Srbije.

Kupus se na velikim površinama gaji nakon strnih žita ali najbolji predusev su mahunarke (grašak).

Postrna proizvodnja kupusa obavlja se iz rasada. Rasad se proizvodi u hladnim lejama i mora biti zdrav i lepo razvijen sa 5-6 listova, starosti 30-40 dana. Za proizvodnju rasada za jedan hektar kupusa treba oko 300 grama semena.

Po metru kvadratnom leje može se proizvesti do 500 biljaka, tako da za proizvodnju rasada za 1 ha treba oko 80 metara kvadratnih leja. Dan pre rasađivanja rasad treba dobro zaliti, kako tokom čupanja ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema. Kupus se rasađuje na rastojanju 50 x50 cm ili 50 x 60cm, tako da se po hektaru odgaji 30 do 40 hiljada biljaka. Posle rasađivanja treba obaviti jedno obilno zalivanje.

Zbog velike količine vegetativne mase i visokih prinosa, kupus ima velike zahteve za hranivima. S obzirom da kupus usvaja hraniva tokom cele vegetacije, za vreme celog vegetacionog perioda treba da bude dobro snabdeven hranivima. Pre osnovne obrade zemljišta obavezno je unošenje kako mineralnih tako i organskih đubriva. Od organskih đubriva najbolje je u toku pripreme zemljišta uneti zgoreli stajnjak u količini 40-50 t/ha i 2/3 preporučenih količina NPK đubriva a 1/3 tokom vegetacije i to u fazi intenzivnog stvaranja rozete, (sklapanje redova).

Azotna đubriva treba uneti u toku vegetacije. Prvo prihranjivanje 2-3 nedelje od rasađivanja, a drugo kasnije, u zavisnosti od broja navodnjavanja i razvoja biljaka. Kasna primena azotnih đubriva može da dovede do pucanja glavice.

Kupus - © Pixabay

Najznačajnije mere nege kod proizvodnje postrnog kupusa su navodnjavanje, okopavanje, zaštita od bolesti i štetočina. Navodnjavanje je neophodno i treba da se obavlja tako da kupus uvek ima na raspolaganju dovoljnu količinu vode zbog plitkog korenovog sistema, u protivnom dobiće se veoma nizak i nekvalitetan prinos. Zbog čestih zalivanja i visokih letnjih temperatura stvara se pokorica, pa se okopavanje nameće kao neophodna mera nege.

Najčešće bolesti koje se javljaju na kupusu su plamenjača, pepelnica, alternarija, a od štetočina buvač, biljne vaši i kupusar. Za zaštititu kupusa od štetočina koriste se insekticidi čija je primena dozvoljena u povrtarstvu a u zavisnosti od vrste insekata, a istovremeno ako se pojave bolesti na lišću, obavlja se zaštita, sredstvima na bazi bakra, cinka i sumpora u zavisnosti od vrste bolesti. Obavezno je kod tretiranja useva od bolesti i štetočina u rastvor preparata, dodati i okvašivač (Trend, Ekstravon i dr.) kako bi preparat ostao na listu, jer bi u protivnom skliznuo sa lista zbog voštane prevlake kojom je list kupusa obložen.

Pogrešno je verovanje da kupus zavija glavicu i da ne sme da se prska, jer će se preparati zaviti i naći unutar glavice. Glavica raste iznutra tako da spoljni listovi ostaju uvek spoljni.

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Autor: Dipl. inž. Aleksandar Stojanović

Komentari