Iako postoje uslovi za proizvodnju na otvorenom, mnogi biraju da papriku gaje u zaštićenim prostorima. Ovaj vid povrtarstva je najintenzivniji i zahteva veliku povećenost i preciznost u sprovođenju različitih mera, ali zato zna odlično da nagradi.
Paprika je jedna od najznačajnijih i najzastupljenijih kultura u zaštićenom prostoru. Ubraja se i u najrentabilnije jer ima izuzetno dugu vegetaciju, pa se gajenjem u kontrolisanim uslovima ostvaruje i izuzetno visok prinos.
Možda vas zanima
Veoma je osetljiva na temperaturne promene, tako da se u zadnje vreme njeno gajenje u zaštićenom prostoru sve više širi, pa čak i na područjima gde se može uspješno proizvoditi na otvorenom.
Paprika – saznajte sve o ovom zdravom povrću
S obzirom da je paprika toploljubiva kultura, kod uzgoja u zaštićenom prostoru treba voditi računa da joj se obezbede svi optimalni uslovi (toplota vazduha i zemljišta). Temperature ispod 15 °C i uz to, ako su praćene nedostatkom svetlosti, izazivaju opadanje cvetova. Upravo zbog toga, proizvodnju rasada kao i plodonošenje treba podesiti tako da se ne odvija u vreme niske osvetljenosti (novembar-januar) ili treba obezbijediti dopunsko osvetljenje.
Za vreme lepih, sunčanih dana temperaturu treba održavati od 25 – 28 °C uz jako provetravanje, dok za vreme oblačnih dana treba da je niža za pet stepeni. Noćne temperature treba da su između 18 i 20 °C. Osim toga, treba voditi računa da temperature u zaštićenom prostoru ne padnu ispod 18 °C. Pri proizvodnji iz rasada koren je plitak i najveća masa je na dubini od 30 cm.
Zbog slabo razvijenog korenovog sistema u odnosu na nadzemni deo kojim intenzivno transpiriše, paprika ima velike zahteve za vodom. Voda za zalivanje treba da je mlaka (20-25 °C) i najbolje ju je zalivati sistemom “kap po kap” ili finim orošavanjem.
U početku se zaliva ređe, jer male biljke nemaju potrebe za većim količinama. Čim se formiraju prva 2-3 ploda počinju redovna zalivanja svakih 7-10 dana. Optimalna vlažnost vazduha treba da je od 65 – 75%, tako da plastenike treba redovno provetravati.
Paprika i kako je gajiti – osnovni saveti za početnike
Proizvodnja u zaštićenom prostoru predstavlja najintenzivniji vid proizvodnje povrća i zahteva odgovarajući sortiment. Sorte treba da su rane s dobrim plodonošenjem i sa što manjim zahtevima za svetlošću, kao i sa što manjom lisnom površinom, otporne na bolesti.
U zaštićenom prostoru mogu se gajiti krupnoplodne sorte u tipu babura i polubabura, kapije i šilje, kao i sorte sitnih i ljutih plodova. Zemljište za proizvodnju paprike treba da je strukturno, bogato hranljivim materijama i zato su najbolja duboka, rastresita, humusna zemljišta neutralne ili slabo kisele reakcije.
Obrada se obavlja na dubini od 30 cm, uz zaoravanje organskih i mineralnih đubriva. Nakon završene osnovne obrade i unošenjem startnog organskog đubriva, trebalo bi odraditi dezinfekciju zemljišta zbog uništavanja parazita, mikroorganizama, insekata, nematoda i korova.
Dezinfekcija zemljišta u plastenicima
Pri osnovnoj obradi količine zgorelog stajnjaka kao i mineralnih đubriva koja se unose i u vidu prihranjivanja, određuju se isključivo na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta. Prihranjivanje je izuzetno važna mera, jer obezbjeđuje pravilnu ishranu i utiče na produženje plodonošenja. U suprotnom, umesto usvajanja određenog makro ili mikroelementa od strane biljke, može doći do blokade i do negativnog efekta iako ga ima dovoljno u zemljištu, ukoliko se unosi nekontrolisano.
Paprika se u zaštićenom prostoru može gajiti na više načina, a špalirni uzgoj je kod nas najzastupljeniji, jer visoki (indeterminatni hibridi) traže ređi sklop. Pri ovom načinu gajenja, rasađivanje se obavlja u dvostruke redove sa razmakom 40x40cm, (cik-cak sadnja), dok rastojanje između duplih redova bi trebalo da iznosi 100-120cm.
Međutim, većina proizvođača sade u mnogo gušćem sklopu i tu onda nastaju problemi sa bolestima, štetočinama, a i sa oplodnjom, jer jedna biljka zasenjuje drugu.
Kod nas se paprika najviše gaji bez grejanja, sa sadnjom krajem marta do početka aprila, uz dug period berbe tj. do prvih jesenjih mrazeva. Da bi se u toku ovako duge vegetacije čitavo vreme zadržala krupnoća i kvalitet plodova, neophodno je odstraniti suvišne grane tj. voditi biljku na dve grane.
Postupak usmeravanja rasta
U prvoj etaži ostavlja se 8 – 10 cvjetova, a iznad njih se ostave dve grane koje se vežu za žicu, a ostale se orežu iznad formiranih plodova. Neki stručnjaci savetuju da se odstrani prvi cvet iz glavne račve, da bi biljka formirala čvrst i jak koren, jer je sva ishrana usmerena na formiranje prvog ploda u glavnoj račvi.
Koja je tajna uspeha Udruženja proizvođača paprike iz Ruskog Krstura?
Ostavljene grane se učvršćuju kanapom za noseću konstrukciju i na njima se ne dozvoljava dalje grananje. Tako usmereno stablo raste slobodno do kraja vegetacije. Ovakvim načinom vođenja stabla se postiže ujednačenost krupnoće i kvaliteta u toku čitave vegetacije.
Biljke mogu dostići visinu i preko 2m, a prinos može biti (uz odgovarajući hibrid, sadržaj hranljivih elemenata u zemljištu, navodnjavanje sistemom “kap po kap”, malčovanje zemljišta folijom i pravilnim vođenjem stabla paprike) od 10 – 15kg/m2 .
Autorka: dipl.ing.polj. Branka Nikolić
Izvor: Savjetodavna služba u biljnoj proizvodnji
Komentari