Svet poljoprivrede Prodavnica

Kako je krastavac ubila cena

Povrtari iz raznih krajeva naše zemlje ovih dana žalili su nam se na cenu krastavca. Zato smo mi otišli u samo srce povrtarske proizvodnje u našoj zemlji da vidimo šta se zaista dešava. Pogledajte šta smo zabeležili na kvantaškoj pijaci u Leskovcu, ali i šta o ovoj temi kažu nadležni iz Ministarstva poljoprivrede. 

Ovih dana zvali su nas povrtari iz raznih krajeva naše zemlje koji su se žalili na cenu krastavca. Mnogi od njih rekli su nam čak i da krastavac bacaju u kontejnere i obližnje potoke i reke. Zato smo došli u samo srce povrtarske proizvodnje u našoj zemlji, u Leskovac, na kvantašku pijacu, da vidimo šta se zaista dešava.

Da li kupuju ljudi krastavac ovih dana?

Pa evo kupuje čovek trenutno, za 5 dinara. Tu nema ni za ambalažu, koja je 3 dinara, što znači da mi ostaje 2 dinara. Najskuplji krastavac ove sezone, ako se ne računa onaj koji se grejao, bio je tridesetak dinara. Već mesec dana je oko 5 dinara.“

Krastavac - ©Agromedia

Do kraja dana, kaže povrtar sa kojim smo razgovarali, cenu će spustiti na samo 3 dinara. Bolje je i to, kaže on, nego da baci sve što nije prodao. Po računici koju smo napravili sa proizvođačima na kvantaškoj pijaci njih proizvodnja krastavca košta od 20 do 25 dinara po kilogramu. Sa više od 10 puta nižom cenom, kažu oni, ne isplati se ni paliti kamion do kvantaške pijace.

Ovo ne da se ne isplati nego je van svake pameti. Ja ću takođe moj krastavac koji ne prodam da bacim u kontejner. To rade svi u ovom kraju. Pojedini su i odustali od berbe, neki pokušavaju i dalje da prodaju, ali prodaja slabo ide. Veću cenu ne očekujemo, a razlog za naše probleme je definitivno uvoz krastavca. Oni uvoze krastavac iz Albanije, pored našeg, koji je daleko bolji od uvoznog.“

Krastavac prodajem za 5 dinara. Tu nema ni za ambalažu, koja je 3 dinara, što znači da mi ostaje 2 dinara. Najskuplji krastavac ove sezone, ako se ne računa onaj koji se grejao, bio je tridesetak dinara.

U isto vreme, u centru Beograda, krastavac u prodavnicama lanaca supermarketa košta od 40 do čak 50 dinara po kilogramu. Ipak, taj krastavac nije došao iz Leskovca, već iz zemalja iz okruženja. Kako bismo makar malo pomogli proizvođačima ovog povrća, pitali smo Ministarstvo poljoprivrede zašto je to tako. Njihov odgovor bio je:

Naši proizvođači ne mogu da isporuče dovoljne količine krastavca koji je u jedinstvenom pakovanju i ujednačenog kvaliteta. Zato se gotovo svi trgovinski lanci, umesto da nabavljaju krstavac od većeg broja manjih proizvođača iz Srbije, odlučuju da uvoze odgovarajući krastavac iz susednih zemalja„.

Ipak, to nije jedini razlog za propast krastavca u poslednjih mesec dana.

Sve je zasađeno više nego prošle godine, jer je prošla godina bila dobra.“

Kvantaška pijaca u Leskovcu - ©Agromedia

Da li očekujete da će ljudi sledeće godine da odustanu od gajenja krastavca?

Ma neće! Ko gaji krastavac, on će da gaji krastavac, ko gaji paradajz, on će da gaji paradajz i to tako ide. Može samo da se povećava, a da se smanji ne. Odustajanja nema.“

Ipak, postoje i oni proizvođači, uglavnom veliki povrtari, koji se proizvodnjom krastavca bave veoma moderno i profesionalno i koji sa prodajom i cenom ove kulture nemaju problem.

Naši proizvođači ne mogu da isporuče dovoljne količine krastavca koji je u jedinstvenom pakovanju i ujednačenog kvaliteta. Zato se gotovo svi trgovinski lanci, umesto da nabavljaju krstavac od većeg broja manjih proizvođača iz Srbije, odlučuju da uvoze odgovarajući krastavac iz susednih zemalja.

Vladica Stojković, povrtar iz Navalina, kaže: „Evo mi u našoj paleti u kojoj izvozimo paradajz, pakujemo i krastavac. To jeste malo čudno za Evropu, jer ona traži glatke krastavce. Ipak, došli su, probali su naš bradavičasti krastavac, oduševljeni su ukusom i sada u svakom kamionu koji ide sa paradajzom, ide i krastavac, ali u dosta manjoj količini“.

„Nadam se da će to da zaživi, jer vidim da su ljudi oduševljeni, ti njihovi tehnolozi koji su dolazili da gledaju naše povrće. Mislim da ćemo uspeti i krastavac da plasiramo na tržište Evrope. Ove godine, mi smo dogovorili cenu 5o centi za paradajz, a 35 za krastavac.“

Krastavac - ©Agromedia

Naša država još uvek nema mehanizme koji bi mogli da utiču na formiranje cena na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda. Ipak, Vladica i povrtari poput njega dokazali su da domaći krastavac nikako ne mora da završi u kontejneru. Zato, ukoliko ne možete sami da postignete kvalitet i ujednačenost kao veliki povrtari – udružujte se.

Udruživanje će vam pomoći da zajedno nastupite na tržištu sa dovoljnom količinom robe koja se traži i koju će i domaći supermarketi i stranci da kupe i plate. Uz to, raspitajte se i o podsticajima koje daje Ministarstvo poljoprivrede za povrtarsku proizvodnju, a to bi u ovom slučaju mogli da budu oni koji se odnose na primarnu biljnu proizvodnju, na izgradnju skladišnih kapaciteta i na unapređenje tehnologije proizvodnje.

Ova sredstva mogla bi mnogo da vam znače za sledeću godinu. Ove godine, na žalost, osim povrtara koji izvoze svoje proizvode, dobro će proći samo još proizvođači ranog krastavca i oni koja ga još uvek nisu počupali, pa mogu da očekuju neku bolju cenu.

Sagovornik:
Vladica Stojković, povrtar iz Navalina

Komentari