Urbano pčelarstvo u Beogradu: Ova braća trenutno vrcaju med iz prestonice

Urbano pčelarstvo u Beogradu: Ova braća trenutno vrcaju med iz prestonice

Da je uspešno bavljenje urbanim pčelarstvom moguće, pravi primer su braća Mardešić, dvadesetsedmogodišnji Dario i tridesetogodišnji David, koji su zajedno sa svojim prijateljem Ivanom Kaličaninom krenuli u avanturu zvanu urbano pčelarstvo u Beogradu.

Cela priča je počela 2017. godine kada su odlučili da malo oplemene domaći med, dodajući u njega razne egzotične sastojke, a prvenstveno da podignu svest ljudi o najvažnijem biću na planeti, pčeli.

Košnice su postavljene u Luci Beograd, kod Dunava

„Za urbano pčelarstvo smo se odlučili prošle, 2020. godine, kada smo pokrenuli i prvu akciju „Pčele dobrodošle u Beograd“, koja je iako je bila nezahvalna situacija zbog pandemije, ipak imala dobar odziv, prvenstveno građana”, rekao je sagovornik našeg portala, David Mardešić, deo ekipe koja stoji iza brenda “Mad Med”.

[related_post id=“1″]

Kako kaže, prvo su počeli sa „standardnim“ pčelarstvom u Orašcu, međutim kako je cela ekipa Mad Med-a iz Beograda dosta je nezgodno bilo da svakodnevno idu do Orašca i nazad te ih je to navelo da razmišljaju o postavljanju košnica po Beogradu. Nakon početka akcije 20. maja prošle godine, javili su se ljudi iz Luke Beograd i pokazali interesovanje da postave košnice kod njih.

Prestonički prvoklasni livadski med

Našeg sagovornika smo upitali kako su stekli potrebna znanja i veštine neophodne za bavljenje pčelarstvom.

„Osim teorijskog znanja sa Poljoprivrednog fakulteta, završili smo kurs i urbanog pčelarstva koji svake godine organizuje Beogradsko udruženje pčelara, čiji smo i mi član. To nam je dosta pomoglo da savladamo osnove pčelarstva”, rekao je ovaj mladi pčelar.

Prema njegovim rečima, za sada se košnice nalaze samo u Luci Beograd, odnosno prostoru starog Žitomlina, pored Dunava. Tamo su napravili pravu oazu za pčele i kako kaže, vrlo im odgovara pozicija. U Beogradu imaju dvadesetak košnica na Dorćolu.

„U toku je vrcanje prvog beogradskog meda i kombinacija je vrlo zanimljiva. Smenjuju se lipa i zova i verujemo da će biti prvoklasni livadski med”, rekao je jedan od braće Mardešić.

Prednost urbanog pčelarstva je manjak pesticida

Sa njim smo razgovarali o prednostima, ali i manama urbanog pčelarstva.

„Urbano pčelarstvo ima i prednosti i mane. Prednosti su manjak pesticida, odnosno direktnih otrova štetnih za pčele. Takođe, veliki broj medonosnih biljaka koje cvetaju od ranog proleća do kasne jeseni pozitivno utiče na razvoj i produktivnost samih pčela. Sa druge strane, usled gradskog zagađenja pčele u gradovima žive 5,6 dana kraće u odnosu na ruralnu sredinu”, istakao je David.

U njihovoj ponudi nalazi se i med sa moringom. Saznajemo zašto su se odlučili upravo za ovu biljku.

„Tako je, u ponudi imamo krem med sa moringom. Istraživali smo razne biljke i ostali fascinirani sa količinom minerala i vitamina koje poseduje moringa, prosto neverovatno da je toliko neka biljka zdrava. Kako je većina zdravih stvari lošeg ukusa, tako je i vrlo teško konzumirati moringu. Odlučili smo da taj njen opor ukus prikrijemo sa domaćim medom, a zadržimo sve njene benefite”, rekao je sagovornik AGROmedia portala.

Razne akcije povodom podizanja svesti o pčelama

Kako je navedeno na samom početku teksta, oni se bore i za podizanje svesti ljudi o značaju pčela za celokupnu planetu. Do sada su radili razne akcije, od sadnje medonosnog bilja po Beogradu, edukacija, a akcenat je na ovoj godini gde sa kolegama iz Beogradskog udruženja pčelara, kao i ekipom iz Supernatural festivala pokušavaju da izađu sa konkretnim predlozima za očuvanje pčela i njihove brojnosti.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti