Sačuvajmo pčele: Svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela

Sačuvajmo pčele: Svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela

Medonosna pčela najvažniji je oprašivač među insektima, i njena uloga u ekosistemu je višestruka. Ovaj socijalni insekt ima važnu ulogu u očuvanju i poboljšanju biodiverziteta, a svojim oprašivanjem biljaka doprinosi funkcionisanju lanca ishrane. Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju, neretko se dešavaju pomori ovih životinja izazvani ljudskom nepažnjom i nemarom, koji osim što utiču na celokupan ekosistem, izazivaju i veliku materijalnu štetu vlasnicima košnica.

Držite pčele blizu vaših biljaka, one povećavaju prinose - © Pixabay

Profesor pčelarstva na Fakultetu ekološke poljoprivrede Univerziteta Edukons Slađan Rašić kaže da je problem pomora pčela veoma važan.

„Ako se ima u vidu da svaki treći zalogaj u ishrani čoveka zavisi od pčela i njihove oprašivačke delatnosti, nije teško zaključiti da bi sa nestankom pčela polako nestao i čovek. Pojava CCD sindroma (sindrom izumiranja kolonija pčela), kao i mehanizmi njegovog delovanja nisu još uvek razjašnjeni, ni tri godine posle zabrane Evropske unije i velikog broja istraživanja koja su od tada pokrenuta“, rekao je Rašić.

Prema njegovim rečima mnoga sredstva koja se upotrebljavaju za zaštitu poljoprivrednih kultura pogubno utiču na sve insekte oprašivače, a pogotovo na medonosnu pčelu.

Pomor pčela - © Pixabay 

„Pčela ove otrovne materije unosi u košnicu i tako zagađuje kompletnu košnicu, truje leglo i sve članove pčelinje zajednice. Sve košnice koje se nalaze u blizini površina koje se tretiraju pesticidima su direktno ugrožene i njihov opstanak se dovodi u pitanje, pogotovo u proleće kada se vrši nekontrolisano prskanje voćnjaka. Takođe je veoma jak uticaj pesticida koji se koriste u zaštiti suncokreta, uljane repice i drugih poljoprivrednih kultura“, istakao je Rašić.

Značaj koji pčele imaju za poljoprivredne proizvođače ogleda se u većim prinosima kao i u boljem i kvalitetnijem rodu. Uprkos tome, zaštitna sredstva koja se koriste u poljoprivredi uzrok su velikog broja pomora pčela. Poslednji od njih bio je u septembru ove godine, a zabeležen je u selima u okolini Bačke Topole.

Predsednik Udruženja pčelara iz Bačke Tople Mirko Spasojević kaže da je materijalna šteta uzrokovana pomorom procenjena na više od 13 miliona dinara.

Pomor pčela - © Tanja prolić/Agromedia

„Prijavilo se 16 oštećenih pčelara sa ukupno 672 košnice. Verovatno je broj malo veći, ali se pčelari sa manjim brojem košnica i oni koji nisu članovi našeg udruženja nisu prijavili“, rekao je Spasojević.

On je dodao da su nakon pomora kontaktirali veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju, Savez pčelarskih organizacija Srbije i Savez pčelarskih organizacija Vojvodine, kao i sve zainteresovane medije. Takođe, od opštine su tražili da se formira opštinska komisija za procenu štete, što je i učinjeno.

„Ukoliko se utvrdi i dokaže ko je počinilac štete, platiće je oni koji su odgovorni za nju. Ovde se ne radi o voćnjacima, jer nam vlasnici voćnjaka prave štetu uglavnom u proleće. Najverovarnije je trovanje izazvano insekticidima, ali potvrdu očekujemo uskoro od nadležnih iz veterinarske inspekcije koji su uzeli uzorke uginulih pčela“, kazao je Spasojević.

Prema rečima profesora Slađana Rašića, poslednjih nekoliko godina većina pčelara bitno skraćuje boravak pčela na suncokretovoj paši, a mnogi su je skroz izbacili iz kalendara.

Pomor pčela - © Tanja Prolić/Agromedia 

„Često se dešava da pčele koje su bile na suncokretu ne dočekaju ni kasnu jesen već nestanu u oktobru, dok se ostatak zajednica do proleća veoma sporo razvija. Kada je u pitanju nekontrolisano prskanje, mnogo je lakše saznati uzrok i tada je moguće očekivati određenu naknadu od počinioca, mada to nije pravilo. Nažalost, i takvih trovanja je bilo u velikom broju, odnosno sa znatnim gubicima, pogotovo ako se uzme u obzir da veliki broj pčelara uopšte ne prijavi takve slučajeve ili se uzorkovanje ne uradi dovoljno brzo, jer se neka hemijska sredstva brzo razlažu“, rekao je Rašić.

On kaže da se mogu preduzeti određene mere da se spreče ovakvi pomori.

„Jedan način zaštite pčelinjih društava je da se zabrani upotreba opasnih pesticida u biljnoj proizvodnji. Drugi način je plansko prskanje koje se odnosi na vreme prskanja na dnevnom i vegetacijskom nivou. Biljke, ukoliko je to neophodno, treba prskati u toku kasnih poslepodnevnih časova, ali nikako u fazi cvetanja“, kazao je Rašić.

Ovakvi pomori koji su tokom godina zabeleženi i u Kikindi, Kovačici, Prijepolju, Surdulici jasno dokazuju da neadekvatna i preterana upotreba zaštitnih hemijskih sredstava u poljoprivredi, može izazvati štete velikih razmera. Nesavesnim poljoprivrednicima je često primaran što veći profit koji žele da ostvare upotrebom hemijskih sredstava, uprkos tome što te materije mogu izazvati i masovno trovanje pčela. Pčele predstavljaju ključnu kariku u poljoprivrednoj proizvodnji, i razumevanje njihovog značaja važno je za rešavanje ovog problema.

Autor: novinar Tanja Prolić

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.