Pčelari za razliku od malinara imaju bolju saradnju sa državom

Pčelari za razliku od malinara imaju bolju saradnju sa državom

Pčelarstvo u našoj zemlji je veoma rasprostranjeno, a proizvođači sve više uviđaju značaj ove grane stočarstva. Osim ljubavi prema pčelama i mogućeg profita od meda, još jedan od glavnih motiva je i dobra saradnja države i pčelarske organizacije. Ministarstvo poljoprivrede u velikoj meri izlazi u susret pčelarima, što pre svega zavisi od jasne ideje koju pčelarske udruženja i organizacije imaju.

 [youtube_embed url=“https://www.youtube.com/embed/txkwPAQw_PY“ ratio=“16:9″]

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije objašnjava da se dobra saradnja pčelara sa državom ogleda u povećanju suma subvencija koje svake godine država izdvaja za njih. Već nekoliko godina za redom za ovu granu stočarstva se izdvaja ista visina subvencija, ali se broj subvencija drastično povećava iz godine u godinu.

Osim subvencija po košnica država izdvaja različite vrste podsticaja za finasiranje pečarstva, a ove godine je izdvojila 6.7 miliona u 2018.godini. Ta suma iz godine u godinu raste, a to je i veoma zadovoljavajuće za pčelare. 

„Država nam je mnogo pomogla kada je reč o izgradnji našeg pogona na sve načine. A trenutno radimo na plasmanu meda i obeležavanju teglica. Verujete da nama to dosta znači. Trudimo se da uradimo sve što možemo sami, a samo ono što baš ne možemo tražimo od države da nam pomogne. I uvek je dobijemo“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari organizovaniji od malinarqa - © Agromedia

Udrženje pčelara i njeni predstavnici, kako ističe naš sagovornik, imaju konkretne zahteve i ideje u čemu bi trebalo da se ogleda pomoć od države. Za razliku od malinara koji u većini slučajeva nemaju jasan cilj, pa tako i država ne zna kako da im pomogne.

„Ja često volim da ističem. I mada će se neki ljutiti, posebno malinari ali to je istina. Kada smo pre nekoliko godina pokretali Nacionalnu organizaciju poljoprivrednika pre kada je bilo reči o članarini. Malinari nisu imali sredstava da plaćaju članarinu, jer njihovi članovi ne plaćaju članarinu. Onda mi nije bilo jasno kako očekuju da neko uradi nešto za njih kada nemaju jasnu ideju, predlog i potrebu da ulažu u tu saradnju, već da samo kritikuju državu“, kaže Živadinović.

Med - © Agromedia

Sa dobrom organizacijom koja je osnova za postizanje profita, pčelari trenutno rade na tome da omoguće siguran plasaman meda. Jedna od primarnih aktivnosti jeste obeležavanje teglica meda odgovarajućim etiketama. Na taj način će se med isporučivati krajnjim korisnicima kao originalan proizvod, a ne kao falsifikat kojih ima u velikim količinama na tržištu.

Pčelari su ustanovili novi Pravilnik o standardu kvaliteta koji se zove „Dobra pčelarska prkasa“, koji je usvojen još 2016. godine. Na osnovu njega će svi kupci moći da kod svih pčelara pronađu med koji proizveden po određenim pravilima. A ukoliko dobije sve svoje oznake i etikete moći će da bude prepoznatljiv i po izgledu i po kvalitetu ne samo u Srbiji već i u inostranstvu, objašnjava Živadinović.

Sagovornik: Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti