Majstor pčelarstva sa juga: Sam pravi hranu za pčele

Majstor pčelarstva sa juga: Sam pravi hranu za pčele

Zvonimir Vasić već se godinama profesionalno bavi pčelarstvom i važi za jednog od najuspešnijih pčelara u svom kraju. Uz to, odlučio je da sam proizvodi i hranu za pčele. To je bilo dovoljno razloga da ga naša ekipa poseti i sazna nešto više o tom važnom poslu. Ukoliko se i vi bavite pčelarstvom, obavezno pogledajte ovaj prilog. 

 

Jedan od velikih majstora pčelarstva u jugoistočnoj Srbiji je Zvonimir Vasić iz Leskovca. On, osim što se bavi pčelarstvom i ima vrhunski med, proizvodi i satne osnove i pogače koje su odlična dopuna zalihama hrane za pčele. Interesovalo nas je šta ga izdvaja od mnogih drugih ljudi koji se bave proizvodnjom i preradom pčelinjih proizvoda.

S obzirom na to da se mnogo godina profesionalno bavimo pčelarstvom, odlučili smo da napravimo i proizvodnju satnih osnova i pogača za pčele. Satne osnove su neophodne svakom pčelaru i zamenjuju se na tri godine, dok je pčelinja hrana u vidu pogača obavezna u toku zime, radi prihrane i dopune zimskih zaliha pčela“, ističe gospodin Vasić.
 

Satne osnove - ©Agromedia 


Imate i mašinu na kojoj proizvodite ovu hranu za pčele.

Da. To je mašina koja je jedinstvena na Balkanu. Ona je potpuno automatizovana, a s obzirom na to da je moja supruga mašinski inženjer, ona je pomogla da se mašina konstruiše. Samo smo vitalne delove, poput valjaka za graviranje i glavnog valjka koji prihvata i otpušta vosak, uvezli iz Nemačke. Ostalo smo sami uradili i automatizovali.“

„Interesantno je i da se mi jedini bavimo valjanjem satnih osnova. Govorim konkretno o satnim osnovama proizvedenim hladnim valjanjem. To znači da se ona ne lomi i da sa njom, za razliku od toplih koje se lome, pčelari nemaju problema. Zato u šali kažemo da više ne moramo da pravimo ramove, nego samo fišeke od satnih osnova. Unikatno je i to što pravimo satne osnove od čistog voska.“
 


Satne osnove su neophodne svakom pčelaru i zamenjuju se na tri godine, dok je pčelinja hrana u vidu pogača obavezna u toku zime, radi prihrane i dopune zimskih zaliha pčela.


Da li i vosak proizvodite sami?

Ne. To je vosak koji pčelari proizvode u svojim pčelinjacima i daju nama. Mi ga onda preradimo i vratimo im ga kao satnu osnovu. To je na neki način zamena, odnosno, uslužna prerada.“


To je i u njihovom interesu, da im gotov proizvod bude jeftiniji?

Apsolutno. Ipak, objasnio bih još nešto. Kada se kaže hladno valjanje, to znači da se vosak prvo u ovom velikom kazanu topi, steriliše na temperaturi od 120 stepeni i u tečnom stanju dovodi se u mašinu. Ona ga zatim zahvata i pravi glatku traku, koja dolazi među valjke, dalje se presuje, kroji i potpuno automatski izlazi kao gotov paket.“
 


Zvonimir Vasić - ©Agromedia


„Zadovoljstvo mi je i da kažem da u ovoj prostoriji nemamo drugih ulaza osim ovog. Zato, 
kada dolaze, veliki pčelari često i sami u kazan stave vosak od kojeg se napravi satna osnova. Ne postoji mogućnost nikakve manipulacije. Oni su nekad i sve vreme, dok proces prerade traje, ovde. Pričamo, družimo se i razmenjujemo iskustva, a na kraju dana sa svojim voskom idu kući.“

Dakle, ovo bi moglo da bude rešenje za sve pčelare koji imaju ovakvu vrstu problema. Oni mogu da vas pronađu i da vam se jave?

Mi u Srbiji sa voskom imamo mnogo problema, naročito zato što se uvozi kineski i što se manipuliše parafinima. Zato su pčelari potpuno izgubili poverenje u prerađivače voska. Ipak, mi smo uspeli da vratimo to poverenje i svi koji su radili sa nama su zadovoljni. Sa našim satnim osnovama možete da radite šta god želite, jer kada ih kasnije ispeglate, one su ponovo u normalnom stanju.“
 

U ovom periodu pogača se daje kao dopuna zimskim zalihama hrane za pčele. Jedan kilogram pogače otprilike može da zameni kilogram meda.


Pogače za pčele koje proizvodite su takođe aktuelne?

Tako je. One se daju rojevima u letnjem periodu kako bi se malo dopunile zalihama hrane, ali i kako bismo stimulisali maticu. Na taj način povećavamo njenu nosivost i društvo postaje jače. U ovom periodu pogača se daje za dopunu zimskih zaliha hrane. Jedan kilogram pogače otprilike može da zameni kilogram meda.“

„Zato, ukoliko nemate u košnici dovoljno meda, bolje je da sada stavite pogaču. Istovremeno ćete i uštedeti malo meda koji je neophodan za proleće.“
 

Pogača za pčele - ©Agromedia 


Vi ove pogače kompletno pravite sami ovde?

Tako je. Pravimo ih isključivo od domaćeg šećera, pa su zato i malo skuplje. Ipak, mi garantujemo da na pogači neće biti ni deset grama trunja, ali i da ona neće nikada da se stegne. Može da stoji deset godina. Uvek će njen kvalitet biti isti. Naravno, to je i zato što imamo dobru tehnologiju i automatske mašine koje na 6 sekundi izbacuju po jednu pogaču.“

Vi ste se specijalizovali za te dve vrste proizvoda i zato sada možete da kažete da vam nema ravnih?

Mogu vam reći da smo mi inflaciju, kada je bilo najgore vreme, preživeli zahvaljujući pčelama. Sve ove godine živimo od njih. Zato sada, da ne daju ni dinar koristi, ja neću da ih napustim.“   

Sagovornik:
Zvonimir Vasić, pčelar iz Leskovca

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica