Svet poljoprivrede Prodavnica

Iskoristite jesenje čišćenje bašte i napravite kompost

Jesen u vrtu donosi mnogo radova. Jedan od njih je i čišćenje bašte, što podrazumeva uklanjanje svih biljaka koje više neće imati funkciju. Ipak, mnoge biljke koje je uništio mraz ne moramo bacati već ih možemo iskoristiti na komposištu, kako bismo dobili kvalitetan humus.

Šta je komposište? Gde je najbolje da se ono nalazi? Koji materijal može da se kompostira, a koji ne? Na ova i druga pitanja o važnim jesenjim radovima u bašti odgovara naš stručni saradnik diplomirani inženjer Vladimir Milutinović.

Humus ili kompost koji dobijamo od baštenskog materijala može nam poslužiti u različite svrhe. Pre svega, možemo ga dodavati kao kvalitetno organsko đubrivo prilikom sadnje ili presađivanja, a možemo ga koristiti i u saksijama, ukoliko želimo da biljke gajimo na terasi.“

dipl. inž. Vladimir Milutinović o kompostu - ©Agromedia 

Pripremanje komposta odnosi se na prikupljanje dovoljne količine određenog materijala. On se priprema tokom cele godine košenjem travnjaka, orezivanjem biljaka, od lišća koje opada u jesen, plodova voća ili povrća koji nisu dovoljno kvalitetni za ishranu… Sve su ovo sastojci komposišta i zato nikako ne treba da ih bacamo, već da pripremimo jedan ćošak u bašti u koji ćemo ih lagerovati, kako bi polako trulili.“

Kompostiranje

Kompostiranje pre svega označava truljenje biljaka. Ipak, da bi biljke koje više nisu žive dobro istrulile trebalo bi da ih postavimo na određenom mestu u bašti, najbolje u nekom hladu. Na taj način će one imati sve uslove da se kompostiraju, odnosno da polako istrule. Tako sporo truljenje, izazvano mikroorganizmima i bakterijama, dovodi do pretvaranja biljne mase u kvalitetnu humusnu masu.“

 Kompost - ©Agromedia

Odabir mesta na kojem će se nalaziti komposište jedna je od važnijih stvari u ovom poslu. Najbolje bi bilo da se ono ne nalazi na nekom neuglednom mestu, osim ukoliko ne odlučimo da kupimo komposter, odnosno aparat za kompostiranje biljaka.“

„Ručno napravljeni komposter može biti od različitih materijala. Ipak, trebalo bi da vodimo računa o lokaciji za njegovu gradnju. Najbolje je da se odlučimo za poziciju na kojoj se ne nakuplja voda i koja nije previše izložena suncu. Hlad nekog drveta je zato idealan za komposište.“

Kompostiranje pre svega označava truljenje biljaka. Ipak, da bi biljke koje više nisu žive dobro istrulile, trebalo bi da ih postavimo na određenom mestu u bašti, najbolje u nekom hladu.

Takođe, poželjno je da nam ova pozicija omogućava da komposište zalivamo u onom delu godine kada je to neophodno. Vlaga može da pomogne da mikroorganizmi počnu da razaraju ili da dekomponuju organski materijal biljaka na našem komposištu. Tako se kasnije dobija kvalitetna masa.“

Materijal na komposištu

Materijal na komposištu može biti od otpadaka voća i povrća, recimo onog koje smo koristili u našoj kući. Ukoliko se odlučimo za otpatke iz bašte, trebalo bi da tokom cele godine dodajemo materijal našem komposištu. To mogu biti propale biljke, organski sastojci i drugo. Praktično, sve osim veštačkih materijala, kao što je plastika, papir, hemikalije i slično.“

Vladimir Milutinović - ©Agromedia 

Na kraju, komposište bi trebalo da s vremena na vreme pokrijemo nekim materijalom, recimo travom ili nekom tkaninom, na primer asurom ili platnom. Na taj način ćemo čuvati mikroklimat. Ukoliko to ne uradimo, naravno, naš kompost neće propasti, ali će proces kompostiranja biti malo sporiji.“

A kako da čuvate i primenite stajnjak saznajte iz teksta „Stajsko đubrivo – najstarija hrana za zemljište„.

Sagovornik:
dipl. inž. Vladimir Milutinović

Komentari