Svi koji se bave šumarstvom, izvlače trupce iz šume za ogrev za sebe ili za prodaju, naročitu pažnju treba da posvete kvalitetnom čekrku. Iako jedan može da traje doveka, on sâm mora da bude kvalitetno urađen. Nema veće garancije od atestiranog čekrka. Jedan takav proizvodi se u Donjoj Šatornji, a izrađuje ga već 60 godina firma Gorana Arsića.
Možda vas zanima
„Naša bravarsko-metalostrugarska radnja jedina ima atestiran čekrč sa lamelom u Srbiji. Ja vodim firmu već 30 godina, od kad je moj otac otišao u penziju. Mi smo ranije radili za preduzeće i remontovali smo slovenačka vitla za šumska gazdinstva. Tad su samo oni proizvodili, od njih se kupovalo, a mi smo remontovali. Kasnije smo napravili svoje po uzoru na to vitlo“, kaže Goran Arsić.
Vitlo ili čekrk koje Arsić danas proizvodi je snage 8 tona. Kolike jačine treba da bude traktor, zavisi od trupaca koje izvlači. Ukoliko su trupci za ogrev u pitanju, moguće ih je preseći na dva ili tri dela i izvući ih traktorom manje snage, međutim, veći trupci zahtevaju i jači traktor, zbog sile prenosa.
„Najvažnije što svako vitlo ili čekrk mora da ispuni jeste da prenese silu traktora na sajlu. Znači, sila kardanskog vratila prenosi se na vučnu silu sajle da bi se izvuklo neko drvo. Vitlo je ojačano, a garancija za njega je godinu dana“, kaže naš sagovornik.
Svaki put kad se remontuje, čekrk je kao nov – nema radni vek, osim ako ne dođe do neke teške havarije.
Ipak, sâmo vitlo može doveka da traje, u zavisnosti od načina održavanja i same učestalosti upotrebe.
„Remont se radi kad čekrk izvuče 3.000-4.000 metara drva, međutim, neko tu količinu izvuče za godinu dana, neko za 10 godina. Trenutno je jedan čekrk, napravljen 1987. godine, treći put na remontu, na primer. Svaki put kad se remontuje, on je kao nov – nema radni vek, osim ako ne dođe do neke teške havarije“, objašnjava Arsić.
Samo održavanje podrazumeva zamenu lagera, zamenu lamele, održavanje površine gde se lamela nalazi i gde „naleže“ i bravarski deo posla ukoliko je došlo do iskrivljenja nekih površina.
„Neko održavanje i štednja mašine sastoji se u podmazivanju ili promeni prenosnog lanca kako ne bi propao veliki zupčanik. Čekrk, na primer, mora da se rasturi da bi se podmazali lageri.“
Iako se smatra da, uz pravilno održavanje i potrebne remonte, čekrk može dugo da traje, oni koji ozbiljno rade sa šumskom mehanizacijom dolaze kod Arsića po nove modele. Kaže da su sami usavršavali nekadašnji slovenački model.
„Ljudi kupuju kod mene, na primer, novi model – prodaju stari i kupe novi. Pre 30 godina smo prvi put napravili vitlo po ugledu na slovenačko, a sada samo dodajemo i poboljšavamo modele i izbacujemo nove, trajnije i pouzdanije. Od pre 30 godina dosad mnogo šta je promenjeno. Prvo, nije bio ovakav izgled, već je bio sa stubom, a zatim, drugačiji je bio pritisak, lageri, mnogo što šta“, objašnjava Arsić.
Arsićevi čekrci u plavo-zelenoj, pa i u crvenoj boji danas izvlače trupce iz cele Srbije, počev od Žagubice, Valjeva, Babušnice, Pirota, Gornjeg Milanovca, Prokuplja, Velikog Gradišta, Loznice, pa do obronaka Fruške gore.
Foto: Julijana El Omari i Goran Arsić
Komentari