Branislav Mamožić, poljoprivrednik iz Donjeg Tavankuta, bavi se ratarstvom i stočarstvom, a za sobom ima više od 2 decenije rada sa CLAAS kombajnima. Žetva je za njega dobro poznat posao, ali je ulazak u novu sezonu sa modelom CLAAS TRION 650 CEMOS AUTOMATIC promenio način na koji provodi dan u kabini.
Iskustvo mu ne manjka, ali ga je upravo automatika iznenadila najviše: manje ručnog podešavanja, mirniji rad u promenljivim uslovima i veća kontrola nad kvalitetom zrna pokazali su mu da razlika nije samo u snazi kombajna, već u tome koliko mašina ume da prati njivu tokom celog dana.
Još na ovu temu...
„Vozim CLAAS kombajne 20 godina, počevši od Dominatora pa sve do sada TRION-a 650 CEMOS AUTOMATIC, koji smo nabavili pred ovu žetvu“, kaže Branislav. Iako je već imao iskustvo sa TRION-om 650, automatika mu je, kako ističe, olakšala rad, povećala kontrolu nad mašinom i pokazala da razlika nije samo u učinku, već i u kvalitetu žetve.
Dan u žetvi počinje izborom kulture, ostalo preuzima automatika
Branislav objašnjava da njegov dan u žetvi počinje podešavanjem kulture koju želi da vrši. Kada u sistemu izabere, na primer, pšenicu, kombajn preuzima dalji deo posla.
„Kada dođemo na njivu, moje je da podesim kulturu koju želim da kosim, a dalje sve prepustim automatici. Ona to sve kontroliše i dodatno podešava“, objašnjava Branislav.
Nakon odabira kulture, kombajn se prilagođava uslovima rada i spreman je za ulazak u parcelu. Ono što vozaču odmah postaje jasno jeste da se rad ne svodi samo na držanje pravca i praćenje useva, već na stalno usklađivanje mašine sa stanjem u njivi.
Razlika u odnosu na klasičan kombajn: manje ručnog podešavanja, više kontrole
Branislav već ima iskustvo sa TRION-om 650 bez ovog nivoa automatike, pa vrlo jasno vidi šta se promenilo.
„Ovde mi je puno lakši dan. Ne moram da vodim računa da li kombajn čisto radi, da li prosipa. Automatika hedera se podešava tako da ne omlaćuje kulturu, nego je ravnomerno dodaje kombajnu. On određuje brzinu kretanja shodno opterećenju i prinosu“, kaže on.
Kod klasičnog podešavanja vozač mora da vodi računa o sitima, vetru, bubnju i drugim parametrima. Međutim, kako ističe Branislav, najveća razlika nije samo u tome što CEMOS AUTOMATIC sam podešava te elemente, već što to radi neprekidno tokom celog dana i unutar samog otkosa.
„On stalno varira – podiže ili smanjuje obrtaje vetra, otvara i zatvara sita, zateže ili popušta bubanj. To se dešava kada je na nekim delovima njive slabiji ili jači prinos. Mi to ručno ne možemo tako da prilagodimo“, objašnjava.
Primer iz uljane repice: podešavanja koja iskusan vozač ne bi sam izabrao
Posebno ga je iznenadila žetva uljane repice. Kako navodi, kombajn je u jednom trenutku sam otvorio gornje sito na 15, donje na osam i podigao vetar na 1.000 do 1.100 obrtaja, a pritom je radio čisto i bez značajnog rastura.
„To je nešto što mene, kao nekoga ko ovaj posao radi preko 20 godina, oduševilo. Nikad mi ne bi palo na pamet da u repici otvorim gornje sito na 15, a donje na osam“, kaže Branislav.
Dodaje da većina kombajnera jednom podesi mašinu za kulturu i tako nastavlja rad, uz povremene korekcije tokom dana. Međutim, stalno prilagođavanje u samom otkosu, prema njegovom iskustvu, može da uradi samo automatika.
Pun kapacitet mašine i čistije zrno
Branislav ističe da se kombajn stalno trudi da radi punim kapacitetom, bez obzira na to da li je prinos visok ili slabiji. Kada je prinos manji, mašina sama povećava brzinu kako bi održala učinak, ali istovremeno vodi računa o kvalitetu rada.
„Mi smo pri kupovini razmišljali o nekoj razlici u učinku od 15 do 20 odsto i već tada je automatika imala smisla. Ali nismo pričali toliko o kvalitetu rada. Ovde imamo situaciju da kombajn radi čisto, imamo kontrolu nad mašinom i to me dodatno iznenadilo“, kaže Branislav.
Razlika je bila vidljiva i na zrnu. Kako navodi, u jednoj prikolici mogla se uporediti uljana repica vršena običnim kombajnom i ona vršena TRION-om sa CEMOS automatikom. Razlika u čistoći bila je uočljiva na prvi pogled.
„Svaki kombajn može čisto da radi, ali je pitanje po koju cenu. Nekad ideš na štetu učinka da bi dobio kvalitet. Ovde je to izbalansirano – mašina radi maksimalnim kapacitetom, a pritom daje kvalitet“, objašnjava.
Ove sezone Branislav je imao i parcele na kojima je pšenica pretrpela štetu od grada. Na takvim mestima masa je bila velika, ali zrna nije bilo dovoljno.
„Tamo smo kosili možda oko dve tone po hektaru, a pšenica bi realno dala sedam-osam tona. Masa je velika, ali zrna nema. Kombajn je sam sebe terao da ide brže jer nema toliko zrna“, kaže on.
U takvim situacijama vozač ipak treba da prati opterećenje i po potrebi ograniči mašinu, kako ne bi došlo do preopterećenja. Ipak, Branislav ističe da sistem uspešno balansira i u promenljivim uslovima, tražeći najoptimalniji odnos između brzine, opterećenja i kvaliteta rada.
Mapiranje prinosa kao dodatna korist za narednu sezonu
Pored same žetve, TRION 650 CEMOS AUTOMATIC omogućava i izradu mapa prinosa. Za Branislava to nije samo dodatna funkcija, već alat za bolju kontrolu parcela u narednim sezonama.
„Možemo da vidimo u kakvom stanju nam je njiva, gde treba više da đubrimo, gde možemo varijabilno da sejemo i da na neki način kontrolišemo svoje njive“, objašnjava.
Dodaje da kvalitet zrna i čistoća robe treba da budu bolje prepoznati na tržištu, jer proizvođač koji predaje čistije zrno bez primesa ima jači argument u pregovorima.
Automatika olakšava rad i manje iskusnim vozačima
Jedna od važnih prednosti, prema Branislavovom iskustvu, jeste to što ovakav kombajn ne zavisi isključivo od iskustva vozača. To je posebno važno na gazdinstvima gde se radi mnogo sati dnevno ili gde se vozači smenjuju.
„Bolja je opcija da vozač nema iskustva i da zna da ne zna, pa da se prepusti automatici, nego da neko kaže da zna bolje od automatike“, kaže Branislav.
Smatra da bi sa ovakvim kombajnom mogao da radi i neko ko nema veliko iskustvo, pod uslovom da želi da uči i prihvati način rada koji mu sistem predlaže.
Ravnomerno opterećenje čuva mašinu
Branislav je primetio i da automatika ravnomerno opterećuje kombajn, bez velikih oscilacija. Na monitoru prati opterećenje grla i motora, a upravo ta ujednačenost, kako kaže, znači da mašina ne dobija nagle udare.
„Nema velikih oscilacija. To znači da automatika ravnomerno dodaje opterećenje mašini“, objašnjava.
Posebno ističe i rad hedera. Kod uljane repice, koja je sklona osipanju, primetio je da vitlo nežno radi sa usevom, bez nepotrebnog udaranja i dodatnog rastura.
„Vitlo nežno radi sa usevom. Nema da mlati usev. Pogotovo na uljanoj repici sam to primetio“, kaže Branislav.
Širi heder se pokazao kao prava odluka
Kombajn je opremljen hederom od 7,70 metara. Iako mu je u početku delovao preveliko, naročito za manevrisanje u dvorištu i transport, Branislav kaže da je na njivi promenio mišljenje.
„Kada sam došao u njivu, video sam da njemu stvarno treba ta širina hedera. Automatika bolje može da kontroliše rad kada kombajn ide nešto sporije ili brže. Treba mu zahvat da bi fino radio ono što treba“, objašnjava.
Prema njegovom mišljenju, širi zahvat pomaže da kombajn pokaže pun potencijal, jer sistem može bolje da uskladi brzinu, opterećenje i kvalitet rada.
Niska potrošnja kao važan deo računice
Branislav TRION 650 opisuje kao „radnika“ – mašinu koja nije zahtevna za svakodnevno održavanje, a ima dobar učinak, snagu motora i zapreminu bunkera koja odgovara njegovom gazdinstvu.
Kod verzije sa CEMOS automatikom posebno ističe potrošnju.
„Ovo je slamotresni kombajn koji u svim uslovima radi. Sa CEMOS automatikom stvarno radi vrhunski i pritom ima potrošnju od 12 litara po hektaru“, kaže Branislav.
Dodaje da se ušteda jasno vidi kada se preračuna na nekoliko stotina hektara tokom sezone. U vremenu kada proizvođači traže načine da smanje troškove, potrošnja goriva postaje važan deo ukupne računice.
„Bez automatike ne bih predlagao kombajn“
Na pitanje kako bi razmišljao da bira između većeg modela sa manje opreme i TRION-a sa CEMOS automatikom, Branislav kaže da bi automatiku stavio veoma visoko na listu prioriteta.
„Ako neko gleda cenu i svoje mogućnosti, mislim da je TRION u pitanju. Ako neko ima mogućnosti, dobro bi bilo da je LEXION, ali opet sa ovom automatikom. Ja bez automatike ne bih predlagao kombajn“, kaže on.
Smatra da je doplata za automatiku opravdana, posebno ako kombajn već ima deo opreme koja ga priprema za taj sistem.
„Ako već imate opremu poput kvantimetra i cruise pilota, to je kombajn koji je pripremljen za automatiku. Onda fali još ta razlika da bude kompletan“, objašnjava.
Posle prve žetve sa CEMOS automatikom, Branislav nema dilemu.
„Razlika je vidljiva, razlika se primećuje. I dalje ostajemo na strani automatike“, zaključuje Branislav Mamožić.
Komentari