Pad poljoprivredne proizvodnje uz rast cena poljoprivrednih proizvoda u Srbiji! Da li je baš za sve kriv rat u Ukrajini? Rat Rusije i Ukrajine nije samo naneo štetu domaćim izvoznicima poljoprivrednih proizvoda na pomenuta tržišta, suočenih sa problemom plaćanja i transporta robe koju je postalo nemoguće prevoziti najkraćim putem kroz Ukrajinu. Doveo je i do pada poljoprivredne proizvodnje zbog rasta cene energenata, stočne hrane i đubriva na tržištu.
Prema raspoloživim podacima iz publikacije „Makroekonomske analize i trendovi“ Privredne komore Srbije, poljoprivredna proizvodnja je u drugom kvartalu ove godine pala za 8% na godišnjem nivou, a zbog ekstremnih suša za 8% u avgustu, sa daljim očekivanim trendom pada. Zbog rasta cena energenata i mineralnog đubriva koji se dovodi u direktnu vezu sa ratnim sukobom u Ukrajini, prolećna setva je bila skuplja za trećinu nego lane, a procenjuje se da će jesenja setva pšenice, ječma i uljane repice biti i za 50% skuplja u odnosu na prošlu godinu.
Čitajte i:
Pre septembarskih najava – da ćemo ove jeseni „imati najskuplju setvu u istoriji“, Republički zavod za statistiku (RZS) je objavio da su od juna prošle do juna ove godine, cene poljoprivrednih proizvoda zbog rastućih troškova i manjih prinosa već porasle za 37%.
Za sve što ne ide u poljoprivrednoj proizvodnji ne treba isključivo kriviti rat u Ukrajini i sušu u celoj Evropi, koju su pratile alarmantne izjave da je „najveća u poslednjih pola veka“. Tome u prilog govori izveštaj RZS o kretanjima u poljoprivrednoj proizvodnji tokom prethodne decenije, koji pokazuje da su i bez globalnih sukoba i istorijske suše, prinosi u domaćoj poljoprivredi skloni velikim kolebanjima zahvaljujući jednoj činjenici – da i dalje skoro isključivo zavise od trenutnih vremenskih uslova.
Imajući u vidu poskupljenje energenata, hemijskih sredstava, i pored visoke cene poljoprivrednih proizvoda, malo proizvođača može da priušti punu primenu agrotehničkih mera, što se odražava i na prosečne prinose, i govori u prilog tezi da što se manje primenjuju pomenute
mere, veći je uticaj klimatskih promena.
Analitičari apeluju na državu, da zbog aktuelnog ratnog sukoba i ukupne situacije u sektoru inputa – mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena, nafte, i svega što utiče na cenu finalnog proizvoda – ona mora da preduzme ozbiljne mere. Smatraju da bi bilo neophodno
da Vlada Republike Srbije, na hitno usvajanje, Republičkom parlamentu uputi sistemski zakon o regresiranju cene inputa u poljoprivredi: regresiranju cene đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena i nafte.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran, priseća se rešnja iz nekih ranijih godina. „Ovo je treća kriza u mom sećanju. Krajem 70-ih smo imali veliku krizu sa cenom inputa, 1986. je donet zakon kojim smo bili prinuđeni da ublažimo cenovni udar. Ovo sada je drastičniji cenovni udar. Ne možemo kao država da utičemo na cenu energenata, na cenu gasa, nafte, ali kada je u pitanju hrana, možemo da budemo mnogo bolje organizovani, država mora da poveća obim agrarnog budžeta“ rekao je Prostran.
U budžetu za 2023. godinu, Vlada Srbije je za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja predvidela 76,89 milijardi dinara, odnosno oko 651,63 miliona evra, dok je prošlogodišnji budžet za pomenuti sektor iznosio, računajući i rebalans, ukupno 78,5 milijardi
dinara.
Komentari