Nakon perioda relativne stabilnosti, svet bi mogao da se suoči sa novim talasom rasta cena hrane. Ratovi u Iranu i Ukrajini, skuplji energenti i đubrivo, ali i snažan El Ninjo stvaraju kombinaciju koja istovremeno povećava troškove poljoprivredne proizvodnje i preti smanjenjem prinosa, upozorava Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Cene hrane bile su jedan od glavnih pokretača globalne inflacije 2022. godine, dok su tokom ove godine ostale relativno stabilne. Međutim, prema procenama FAO-a, takva situacija verovatno neće dugo potrajati, prenosi Reuters.
Možda vas zanima
Rast cena sirove nafte, manja dostupnost đubriva iz regiona Persijskog zaliva, nestašice dizela u pojedinim delovima sveta i ekstremne vremenske prilike već povećavaju troškove proizvodnje. Potrošači posledice neće osetiti odmah, ali bi one u narednim mesecima mogle da postanu sve vidljivije na cenama hrane.
Poskupljenja bi mogla da se osete do kraja godine
Glavni ekonomista FAO-a Maksimo Torero očekuje da će cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda početi intenzivnije da rastu, dok bi se njihov uticaj na maloprodajne cene hrane mogao osetiti već krajem ove godine, a još snažnije tokom naredne.
Prema njegovim rečima, potrebno je između tri i šest meseci da se rast cena poljoprivrednih sirovina u potpunosti prenese na cenu hrane koju plaćaju potrošači.
Pšenica, kukuruz i pirinač već su poskupeli tokom poslednjih nekoliko meseci. Ipak, trenutne cene još uvek uglavnom odražavaju relativno dobre ovogodišnje prinose, dok bi potencijalni problemi sa proizvodnjom u narednoj sezoni tek trebalo da se odraze na tržište.
Gorivo i đubrivo podižu troškove proizvodnje
Veliki rizik za poljoprivredu predstavlja situacija u Ormuskom moreuzu i širem regionu Persijskog zaliva. Nafta je neophodna za brojne faze proizvodnje hrane – od navodnjavanja i prerade do pakovanja i transporta – dok je prirodni gas ključan za proizvodnju mineralnih đubriva.
Istovremeno, oštećenja ruske naftne i gasne infrastrukture tokom rata u Ukrajini ograničavaju izvoz dizela i prirodnog gasa, što dodatno stvara pritisak na globalno tržište.
Kako se cene ovih sirovina formiraju globalno, posledice osećaju poljoprivrednici širom sveta. Pritisak na proizvođače već je primetan u Evropi, SAD, Brazilu i Aziji, a sve manje profitne marže utiču i na odluke o tome koje kulture će sejati i na kojim površinama.
Manje pšenice i kukuruza, proizvođači se okreću soji
Globalne površine zasejane pšenicom i kukuruzom već su smanjene tokom prva tri meseca rata u Iranu, dok su se pojedini proizvođači u SAD okrenuli soji, čija proizvodnja zahteva manje đubriva.
Čak se i američki poljoprivrednici suočavaju sa ozbiljnim pritiscima. Prema procenama Američke federacije poljoprivrednih biroa, proizvođači devet glavnih ratarskih kultura mogli bi bez pomoći države tokom 2027. godine da zabeleže ukupne gubitke od čak 32 milijarde dolara. Za sve analizirane kulture očekuje se da proizvodnja po jedinici površine ostane ispod granice rentabilnosti.
Problemi su prisutni i u Australiji, jednom od vodećih svetskih izvoznika žitarica. Tamo se očekuje da će proizvodnja ozimih kultura biti manja za čak 21 odsto, između ostalog zbog značajnog rasta cena goriva i đubriva, ali i neizvesnosti u pogledu dostupnosti ključnih repromaterijala.
El Ninjo dodatna pretnja prinosima
Pored geopolitičkih sukoba i visokih troškova proizvodnje, poljoprivrednicima preti još jedan veliki problem – El Ninjo.
Očekuje se da će ovogodišnji El Ninjo biti posebno snažan i značajno promeniti raspored padavina u različitim delovima sveta, što bi moglo dodatno da utiče na prinose i dostupnost hrane.
Kombinacija ratova, skupljih energenata i đubriva, smanjenja zasejanih površina i ekstremnih vremenskih prilika mogla bi tako da stvori novi pritisak na globalno tržište hrane.
Prema procenama FAO-a, prvi ozbiljniji efekti mogli bi da se osete već krajem ove godine, dok bi tokom 2027. rast cena hrane mogao da bude još izraženiji.
Komentari