Pad cena svinjskog mesa i mleka u Evropskoj uniji odrazio se i na domaće tržište, a proizvođači upozoravaju da je prekomeran uvoz dodatno ugrozio već poljuljanu ekonomsku održivost farmi. Kako za RTS navodi Sanja Čelebićanin, otkupne cene su ispod troškova proizvodnje, dok država mora hitno da reaguje kako bi zaštitila domaće proizvođače.
Primarni proizvođači mleka i prasadi suočavaju se sa novim talasom pada otkupnih cena. Za litar sirovog mleka plaća se od 35 do 55 dinara u zavisnosti od veličine farme, dok se tovljenici prodaju za oko 150 dinara po kilogramu, iako su troškovi proizvodnje viši za oko 30 dinara.
Možda vas zanima
Kako za RTS ističe Sanja Čelebićanin, predstavnica Udruženja odgajivača svinja i direktorka Poslovnog udruženja Zajednica živinara, jedan od glavnih razloga za pad cena jeste prekomeran uvoz iz Evropske unije.
Pad cena u Evropi prelio se i na Srbiju
Cena prasadi, svinja i svinjskog mesa pala je i u Evropskoj uniji, i to za čak 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Čelebićanin za RTS objašnjava da je do toga došlo nakon smanjenja izvoza evropskog mesa na kinesko tržište.
„Smanjena je potražnja mesa na način da je Kina zaustavila uvoz iz Evropske unije, gde su najveći evropski proizvođači, poput Španije, ostali bez tržišta za plasman. To meso se preliva kod nas“, navela je ona.
Dodaje da domaći uvoznici na taj način pomažu evropskom tržištu, dok istovremeno ugrožavaju domaću proizvodnju.
Domaći proizvođači ne mogu da pariraju evropskim
Kako za RTS kaže Čelebićanin, činjenica da Srbija ima otvoreno tržište ne znači da država ne može da zaštiti svoje proizvođače.
Ona smatra da domaći farmeri ne mogu biti konkurentni proizvođačima iz Evropske unije zbog većeg obima proizvodnje, subvencija koje evropski farmeri dobijaju, ali i zabrane korišćenja genetski modifikovane hrane u Srbiji.
Takođe podseća da Srbija nije deo zajedničkog tržišta Evropske unije, zbog čega domaći proizvođači nemaju iste uslove poslovanja kao njihove kolege iz zemalja članica.
Prema njenim rečima, država bi najpre trebalo da prikupi precizne podatke o broju svinja u zemlji i realnim potrebama domaćeg tržišta kako bi mogla da planira odgovarajuće mere zaštite.
„Za nas je dobro, za proizvođače nije“: Niska cena prasadi gasi svinjarstvo!
Evropski viškovi završavaju u Srbiji
Iako su otkupne cene značajno pale, to se nije odrazilo na cene u prodavnicama. Potrošači i dalje za kilogram svinjskog mesa plaćaju oko 800 dinara, dok litar dugotrajnog mleka košta oko 150 dinara.
Kako navodi Čelebićanin za RTS, domaći proizvođači tovljenike prodaju po 150 do 160 dinara po kilogramu, dok njihova proizvodna cena iznosi oko 180 dinara.
Ona upozorava da je svinjarska proizvodnja u veoma teškoj situaciji, da farmeri imaju problem sa likvidnošću i da mnogi više nisu kreditno sposobni. Kako tvrdi, već dve godine, uz kraće periode oporavka, rade ispod proizvodne cene.
Pad otkupnih cena, smatra ona, ne prati adekvatno pojeftinjenje u maloprodaji, što ukazuje na neravnomernu raspodelu zarade u lancu proizvodnje i prodaje.
Mleko se plaća daleko ispod realne cene
Čelebićanin se osvrnula i na situaciju u mlekarstvu, navodeći da manji proizvođači za litar mleka dobijaju oko 36 dinara, dok veće farme od pojedinih mlekara ostvaruju cenu između 52 i 55 dinara.
Kako ističe za RTS, realna otkupna cena mleka trebalo bi da bude oko 70 dinara po litru.
Prema njenim rečima, neophodno je precizno analizirati domaću proizvodnju, unaprediti genetiku i konkurentnost sektora, ali i primeniti postojeće zakonske mehanizme za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Posebno naglašava mogućnost uvođenja kvota i ograničenja uvoza u vanrednim okolnostima.
Problem i dalje predstavlja izvoz u Evropsku uniju
Pored uvoza, domaći proizvođači suočavaju se i sa problemima plasmana robe na tržište Evropske unije.
Kako objašnjava Čelebićanin za RTS, Srbija već pet godina radi na ispunjavanju veterinarskih standarda potrebnih za izvoz jaja i živinarskih proizvoda u EU.
Prema njenim rečima, i dalje postoje određene neusklađenosti u procesu sertifikacije, ali se na njihovom otklanjanju intenzivno radi u saradnji sa nadležnim institucijama i Privrednom komorom Srbije. Ona očekuje da će privredni subjekti uskoro dobiti precizne smernice o tome koje uslove još treba da ispune kako bi izvoz bio omogućen.
Komentari