U jesenjoj setvi, ozima strna žita i krmno bilje, prema trenutnim procenama biće zasejani na blizu 23.000 hektara kolubarskih oranica. Međutim, prognoze poljoprivrednika i struke govore drugačije, da će zbog vremenskih uslova, kašnjenja setvenih radova, ali i zbog cene repromaterijala, pre svega pšenicom, biti zasejane manje površine nego prošle godine.
Snežana Stojković Jevtić, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Valjevu podseća da je optimalni rok za setvu pšenice druga polovina oktobra, međutim, kako dodaje setva maltene još nije ni počela.
VIŠE...
Sejalice su odradile tek mali deo posla, uglavnom je zasejan deo parcela ječmom, a pšenicom jako male površine. Kao jedan od razloga za pomeranje setvenih radova, Stojković Jevtić navodi berbu kukuruza koja je u toku, jer je ova ratarska kultura uglavnom predusev pšenici i seje se na većim površinama. Osim toga, u poslednje vreme bilo je malo padavina pa je sadržaj zemljišne vlage nizak i u takvim uslovima nemoguće je obaviti kvalitetnu pripremu parcela, pre svega oranje.
”Trenutna, niska otkupna cena pšenice, kao i slab kvalitet zrna i niski prinosi, zbog obilnih svakodnevnih padavina tokom maja i juna, ne motivišu proizvođače da seju pšenicu. Mnogi od njih se dvoume da to uopšte čine ove jeseni. Jedino pozitivno je znatno niža cena mineralnih đubriva nego prošle jeseni. Lane je pšenicom u Kolubarskom okrugu zasejano 17.736 hektara i teško da će se to dogoditi ove godine, ali je još rano za takve progonoze”, smatra Snežana Stojković Jevtić, savetodavac za ratarstvo.
Planom setve, koji je objavio Eurostat, pšenica će u Kolubarskom okrugu biti zasejana na 15.650 hektara, sledi ječam na 4.397, zatim tritikale na 1.043, ovas 884, raž 166 i ostala strna žita na 83 hektara. Pored toga od ozimih kultura procenjuje se da će lucerkom biti zasejano 378 hektara, uljanom repicom 105 hektara, dok će ostalo krmno bilje zauzeti 194 hektara.
Osim što će primena pune agrotehnike izostati na mnogim parcelama, ratari će, kažu, za setvu koristiti ”seme sa tavana”. Svesni rizika koji korišćenje merkantilnog semena za setvu donosi u vidu smanjenja prinosa, dodaju da su na taj korak prinuđeni zbog cene semenske pšenice.
Zemljoradnik, Dragan Marjanović iz ubskog sela Banjani do sada je uspeo da zaseje 38 kektara. Za setvu je koristio merkantilno seme pšenice i biće, kako kaže, zadovoljan ako prinos bude bio tri, tri i po tone po hektaru.
”Nedeklarisano seme nosi rizik i nosi prinos. Videćemo da li ćemo uspeti, ali ići u nova zaduženja ili novo kreditiranje, po meni je to veoma opasno. I cene semenske pšenice su veoma malo pale, a ne za onoliko koliko bi bilo prihvatljivo, pa smo došli sad na jedan paritet jedan prema tri. To je na ovu cenovnu politiku veliko. Vi se sada zadužite za tri kilograma pšenice, čak i više, jer su strane sorte 75 – 80 dinara za kilogram. Ali, verujte da će mali broj proizvođača da se odluči da poseje tako neko skupo seme ili da se zaduži. Mislim da će se smanjiti površine pod pšenicom, a koju sejemo zbog plodoreda”, kaže Marjanović.
Preporuka struke je da se radi sa deklarisanim semenskim materijalom, te da se agrotehničke mere izvedu u meri u kojoj su moguće.
Komentari