Zahvaljujući umešnosti i preduzimljivosti Ane Karanović, poljoprivredni proizvodi iz podkopaoničkog kraja našli su kupce širom Srbije. Sve što proizvodi, na porodičnom imanju u selu Rudnica, na obroncima Kopaonika, nastoji da bude zdravo, da povrće i zemljište na kome se ono uzgaja nije tretirano hemijskim sredstvima. Evo kako je otpočela svoju proizvodnju i zašto su njeni proizvodi tako traženi.
Ana Karanović, Ukusi kopaonika - Foto: Ana Karanović
Naša sagovornica, diplomirani biolog, je nastavila porodični posao na domaćinstvu svojih roditelja. I to proizvodnjom dimljenog kačkavalja. Početkom prošle godine oglasila se na društvenim mrežama i tako privukla veću pažnju kupaca.
Vremenom se paleta proizvoda širila jer je ponudila i druge tredicionalne proizvode poput sira i kajmaka, slane zimnice, kokošijih jaja…
”To je toliko odjeknulo da je to sada ozbiljna priča i ovo mi je trenutno jedini izvor prihoda. Sir, jaja i dimljeni kačkavalj su među najtraženijim proizvodima. Ja nudim i sokove i zimnicu.”, priča Ana.
Možda vas zanima
Kako nastaje janjski kajmak
17/02/2020
Obrazovanje doprinelo boljoj proizvodnji sira i kajmaka
U ovom poslu joj, kako kaže, puno znači i što je fakultetski obrazovana. Školovanje u srednjoj poljoprivrednoj školi i na Biološkom fakultetu joj je pomoglo da unese novine u proizvodnju. Sada uspešno svoja znanja primenjuje u praksi.
Od mleka sa sopstvene farme i onog koje otkupi od komšija mesečno proizvede oko 100 kilograma sira i 30 kilograma kajmaka. Ovi proizvodi nastaju od mleka sa 6% mlečne masti.
Po čemu su jedinstveni kopaonički sir i kajmak?
Naša sagovornica otkriva po čemu su sir i kajmak proizvedeni u kopaoničkim selima spečifični.
”Prva stvar koja ih izdvaja je sam način ishrane krava. Kod nas se krave hrane samo samoniklom travom, na tim livadama ima puno lekovitih trava, a u obroku kao dodatak je i malo kukuruza.”
Iako kaže da količine mleka nisu velike kao u Vojvodini, gde se spravlja silaža, ističe da je mleko iz podkopaoničkog kraja sa preko šest posto mlečne masti. Samim tim, sir je kvalitetniji i masniji. Pored toga, Ana svoje proizvode pravi na tradicionalan način. Sir sazreva u drvenim bačvama, što mu daje posebu notu.
Takođe, u zimnicu ide samo povrće koje sama odgaji. Proizvodi nisu tretirani hemijskim, a ove godine je za prodaju pripremila oko 700 tegli baš takve slane zimnice.
Porudžbine stižu iz svih krajeva Srbije, ali i iz inostranstva. Karavan sa proizvodima ide od Rudnice do kupaca u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu.
Ukusi kopaonika, domaći likeri - Foto: Ana Karanović
U planu je novi objekat, presa i još mnogo toga
Anina proizvodnja je mala, ali kako ističe – sve što proizvede i proda. Kaže da joj je to bitno i ponosi se svojim potpuno prirodnim proizvodima, bez konzervansa i štetnih sastojaka.
Kako nam je ispričala, na proleće naredne godine planira da u određenoj meri proširi proizvodnju. Pored objekta, koji je podigla za preradu povrća, neophodna joj je i presa za ceđenje matičnog soka, kao i duplikator za sireve.
Komentari