Civilizacija ili poljoprivreda – šta je starije?

Verovali ili ne poljoprivreda se prvi put razvila pre više od 10.000 godina i od vremena prvih kultura prošla je kroz značajne promene. Pa su se tako na Bliskom istoku prvi put sejale i žnjele biljke koje su pre toga bile prikupljane u divljini. Poljoprivredne tehnike kao što su navodnjavanje, plodored, đubrivo i pesticidi su bile korišćene još u davnim vremenima, ali su tek u poslednja dva veka zabeležile značajan napredak. Pa ipak, sve to ne bi bilo moguće da nije bilo žena.

„Po svemu sudeći prvo seme je posadila žena – majka, jer je tadašnji muškarac po pravilu bio u lovu. Verovatno nisu imali još uvek svoju stoku, pa je muškarac bio plen ili lovio plen, zavisno kakav mu je bio uspeh u životu. Mislimo, a i drugi svetski naučnici se slažu, da bi pre mogla biti žena, ta koja je posadila prvo seme jer je ona ta koja je brinula o porodici. Jednostavno, dojadilo joj je da 5-15 dece vodi sa sobom po čestaru da biraju hranu. Tako je to bilo. To je bila skitačka forma, išli su i tražili hranu usput, kao i druge životinje ”, otkriva nam dr Mladen Mirić.

Prema njegovim navodima, u prvobitnoj zajednici poljoprivreda je bila matrijarhalna i ona je bila glavni radnik u poljoprivredi. Muškarac je još uvek lovio, pa posle išao u ratove, te je on bio sekundaran.

Civilizacija ili poljoprivreda - šta je starije? - ©Agromedia

Poljoprivreda je sve do 19. veka bila pretežno ženska i dečja. Seoska deca su mnogo radila i bila poljoprivrednici, i to sam našao u istoriji. Sa dolaskom mehanizacije, poljoprivreda postaje muška”, navodi Mirić.

U stočarstvu, pojava veštačke muzilice je izbacila žene iz ove grane poljoprivrede, a u ratarstvu i povrtarstvu traktori i kombajni.

„Međutim, žena sada napreduje, ali na studijama. Sada ih je otprilike jednak broj na poljoprivrednim fakultetima, bar što ja primećujem u Srbiji, a u nauci će ubrzo prestići broj agronoma-naučnika”, kaže Mirić.

Prema njegovom mišljenju, ukoliko masovno pređemo na organsku hranu, žena može ponovo da se nađe na njivi jer ima mesto zbog samog načina rada u organskoj proizvodnji.

Civilizacija ili poljoprivreda - šta je starije? - ©Agromedia

Tokom1960-ih dogodila se zelena revolucija. Izumljene su mnoge visokorodne vrste radi povećenja proizvodnje pšenice i riže, posebno u gusto naseljenim zemljama kao što su Indija i Kina. Kritičari su tvrdili da takav proces uništava okolinu zbog prekomerne upotrebe veštačkih đubriva i kocentrovanja na samo nekoliko vrsta. U novije vreme poljoprivednici ponovo otkrivaju tradicionalne metode uzgoja i korišćenja organskih đubriva i pesticida. A kako nam se čini u tome možda i leži budućnost poljoprivrede.

„Cela poljoprivereda bi trebalo da pređe u zatvoreni postor, na organsku proizvodnju i treba pronaći biološka sredstva, kako priroda da štiti useve i stoku, a ne sa sintetičkim hemijskim sredstvima koja su otrovna”, kaže Mirić.

Prema njegovim rečima, ukoliko bismo ukloni ugljenik iz vazduha koji proizvode naftni derivati i ostali zagađivači, ekološka poljoprivreda bi mogla da se razvija i po gradovima. Ovako, kada je grad preterano zagađen, hrana u takvoj sredini ne može da se proizvodi.

„Kada vidim lišće u gradu u jesen, na njemu je puno smoga zalepljeno za tih 6 meseci dok je ono raslo. To ne smemo da stavimo ni da nam đubri njivu jer je taj smog otrovan”, navodi Mirić.

Ukoliko bismo sada, kada je stagnacija u porastu broja stanovništa, prešli na uzgoj zdravije hrane i racionalizovali njenu upotrebu na nivo da u njoj uživamo, a ne da je prekomerno koristimo, Mirić smatra da bi zemlja mogla da izdrži nivo od 10 mijardi ljudi sa takvim načinom ishrane.

Svetsko stanovništvo je do 2016. poraslo za četiri milijarde ljudi od početka zelene revolucije te mnogi smatraju da bi, bez te revolucije, vladali puno teži uslovi gladi i pothranjenosti u svetu. Indija je, na primer, usvajanjem ove tehnike povećala proizvodnju pšenice sa 10 miliona tona 1960-ih na 73 miliona tona 2006. Prosečan čovek koji živi i savremenom dobu konzumira 25% više kalorija od onog koji je živeo pre zelene revolucije.

Sagovornik: dr Mladen Mirić

Komentari