Pravoslavni običaji za Vaskrs: Zašto je Veliki petak najveća hrišćanska tajna?

Vaskrs je najveći praznik u istoriji ljudskog roda. Vaskrsenjem iz groba Hristos je krunisao sve ranije praznike, počev od Božića do Bogojavljenja, pa sve do Lazareve subote, Cveti i Velikog petka. I opet od Vaskrsa zavise veliki praznici: Vaznesenje i Duhovi. Samo raspeta ljubav božija, koja se pokazala kroz žrtvu gospoda Isusa Hrista, mogla je da pobedi satansku gordost i smrt, da iskupi čovekovu neposlušnost u grehu, da digne iz groba ljudsku prirodu i da je kroz vaskrsenje uzdigne do prestola božijeg.

Pravoslavni običaji za Vaskrs - © Milanko Danilović/Agromedia 

Zbog značaja ovog praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila,a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.

Za Vaskrs su vezani lepi običaji u nešem narodu. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas Srba, za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjštu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.

Veliki petak – najveća hrišćanska tajna

Veliki petak je neodvojiv od Nedelje Vaskrsenja. Jer u času kada je Gospod umirao na krstu, popucali su grobovi oko Jerusalima, i već na Veliki petak su ustali iz mrtvih neki pravednici. Zato Hristvo umiranje možemo uporediti i sa tajnom zgažene ruže. Što se ruža jače gnječi, ona time sve više ispušta miris. Tako iz rana Hristovih lila je krv niz telo i drvo Krsta na zemlju.

„Na Veliki petak Crkva je sve momente događaja spasenja sveta i čoveka označila Bogosluženjem. Vreme hvatanja Spasitelja i njegovu osudu od starešina na stradanje i smrt, vreme vođenja Spasitelja na sud, vreme krsnog stradanja Hrista, skidanje tela Hristovog sa Krsta, obeleženo je svečanim večernjem kada se iznosi plaštanica u sred hrama radi poklonjenja mrtvom Gospodu, koji je na njoj predstavljen. Svake godine na Veliki petak Crkva oživljava u nama događaj Hristovog stradanja na Krstu za ljudske grehove. To je dan tišine”, propoveda Arhimandrit dr Tihon Rakićević, starešina Manastira Studenice.

Pravoslavni običaji za Vaskrs - © Milanko Danilović/Agromedia


Arhimandrit Tihon Rakićević, Manastir Studenica:

Na Veliki petak se sećamo tih teških događaja, ali to je posebna vrsta sećanja i spomena. Mi istoriju sagledavamo biblijski, hrišćanski i novozavetno. To znači-pravolinijski. Od negde se krećemo ka jasnom cilju. Ovo viđenje i shvatanje istorije je progresivno, jer vodi najvažnijem događaju – zacarenju Spasitelja.

U Bogosluženju Velikog petka, kao i čitavom našem Bogosluženju, prošlost, sadašnjost i budućnost se prepliću i spajaju. Ovo biva s toga što se u Bogosluženju sve prikazuje kao jedinstvo jednog jedinstvenog krajnjeg događaja. Ovim događajem, odnosno Drugim Hristovim dolaskom otpočeće Novi vek večnog carstva. Naše Bogosluženje najavljuje tačku susreta istorijskog vremena sa večnošću.

Kada služimo na Veliki petak događaji prošlosti su neodvojivi od sadašnjosti. Zato,sećajući se stradalog Hrista mislimo o Vaskrsenju Hristovom, mislimo o „Danu Gospodnjem“, o Drugom Hristovom dolasku u slavi budućeg veka i vaspostavljanju Carstva Božjeg, kojem neće biti kraja. Zato na studeničkoj fresci „Hristovo Raspeće“, jednoj od najznačajnijih i najpoznatijih kompozicija srednjovekovnog slikarstva, preovlađuje radostan ton i Hristos zadržava svoju veličanstvenost i u poniženju. Iako neupućenom posmatraču može izgledati da se vezujemo za strašne i mučne događaje, u suštini vezujemo se za radosni Vaskrs Hristov i za njegov Drugi Dolazak u slavi.

Farbanje i ukrašavanje jaja

Farbanje jaja na Vaskrs spade u najstarije i najzanimljivije hrišćanske običaje. O tome nam svedoči priča Marije Magdaline, sledbenice Isusa Hrista, koja je došla u Rim da propoveda hrišćanstvo. Tom prilikom je posetila cara Tiberija i kao poklon dala mu korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da, ako bi to bila istina, onda bi bela jaja u korpi promenila boju. U tom trenutku Marija je rekla „Hristos vaskrse“ i sva jaja u korpi su postala crvena.

Od davnina jaja se farbaju raznim bojama. Kod domaćica na selu sadržali su se običaji da se za farbanje koriste razne biljke, počev od lukovine, rujkovine, vočka, koprive i drugih biljaka.

Pravoslavni običaji za Vaskrs - © Milanko Danilović/Agromedia 

Čuvarkuća – čuvar kuće i ukućana

Običaj je u Srbiji da se prvo jaje farba crvenom bojom koja simbolizuje nevino prolivenu Isusovu krv. Ovo jaje se naziva „čuvarkuća“, čuva se cele godine i kako samo ime kaže čuva kuću i ukućane. Čuvarkući se u našem narodu pripisuje magijska moć, tera zle sile od kuće i ukućana.

„U mojoj rodnoj kući poštovao se stari običaj da se ofarbana čuvarkuća noć pred Vaskrs ostavi da prenoći u vodi sa bosiljkom, drenom i biljkom zdravcem, a porodica na Vaskršnje jutro umivala tom vodom da bi svi bili zdravi tokom cele godine,a pogotovo deca“, kazuje domaćica Ljilja Danilović u čijem se domaćinstvu zadržalo puno starih prazničnih običaja i obreda.

Čuvarkuća se čuva sve dok se ne išara novo jaje sledeće godine, jer se za njega veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća. Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.

Vaskršnje slavlje

Kad osvane dan Vaskrsenja Hristovog,na svim pravoslavnim hramovima dugo zvone zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin,a po mogućnosi i ostali ukućani, odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.

Komentari