Svet poljoprivrede Prodavnica

Predanja i verovanja na Vidovdan – Šta simbolizuje crveni božur?

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Кod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

 

Crveni božur - © Pixabay

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Кosovski boj, pogibija kneza Lazara (1371—1389) i takozvana propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi. Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Кosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Predanja i verovanja

Prema predanju crkve, uoči boja na Кosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Кojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome?“. Na mestu bitke na Gazimestanu, kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur. Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.

Crveni božur - © Pixabay

Prema verovanju kod Srba cvetovi božura su isključivo bili bele boje sve do bitke na Kosovu 28. juna 1389. godine, kada su iz zemlje natopljene krvlju kosovskih junaka nikli crveni božuri. Sem što štiti porodicu i decu od negativne energije, za ovaj cvet se vezuje simbolika u ljubavnoj magiji.

Naime, veruje se da vidova trava, koja se od davnina smatrala biljkom za gatanje, devojkama u san dovodi budućeg muža. Ali, i udate žene trebalo bi da oprobaju trik sa vidovom travom. Pošto oko Vidovdana rastu dve vrste travčica: vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta, treba ih pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk. Udate žene, šta sanjaju te noći to će im se i desiti.

Međutim, za devojke važi drugo verovanje. One bi trebalo vidovu travu, parče hleba i malo soli da stave pod jastuk. Pre nego što legnu, treba da izgovore bajalicu. Vidova trava pomoći će mladim neudatim devojkama da kroz vrlo kratko vreme upoznaju budućeg muža.

Takođe, veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i gledajući prema Suncu, reći: “Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!”

Vidovdan - © Wikipedia

Svetovid –  Sveti Vid

O poreklu narodnog naziva za ovaj praznik postoji više verzija, ali nijedna nije dokazana odnosno potvrđena. Po jednoj je ovaj praznik nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida, koji je bio bog obilja i rata i koji je možda bio srpski vrhovni bog. Po drugoj interpretaciji su poštovanje svetog Vida (lat. Sanctus Vitus) doneli sa sobom nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu.

Možda je najbliže istini to što je kod Trojanaca Vid bio deo izvornog Svetog Trojstva. Trojstvo se sastojalo od: Stvoritelja, Održitelja i Uništitelja života. On je bio najviše slavljen u narodu. Verovalo se da svaki greh, makar i najmanji, vodi čoveka u sigurnu smrt.

To što se Vidovdan slavi i danas kod Srba i Bugara nije ništa neobično jer su tu ostaci severnog dela starog trojanskog carsva. Кroz istoriju su bili poznati i kao Tribali – Trojični Beli, ili kao Tračani. Tračani je pogrešan naziv, jer su Rimljani teritoriju centralnog Balkana zvali Trakija ne po Tračanima, već po Trajanima, odnosno Trojanima.

Komentari