Kore od heljde pobedile su svoje „konkurente“ na tržištu. Domaćice sve više za gibanice i pite biraju heljdine, od običnih tankih kora. Tako bar tvrde pojedini proizvođači, koji su prvi uočili da su kore koje nikada nisu bile favorit na kraju pobedile!
Prema rečima Dušana Lazarevića, proizvođača iz sela Toponica kod Knića, samo u Beogradu heljdine kore u ukupnoj potražnji učestvuju sa čak 70 odsto. U njegovoj radionici heljdine kore su preuzele primat i nadmašile one koje su decenijama neprikosnoveno vladale trpezom.
Možda vas zanima
Od jedne tone dnevne proizvodnje svih vrsta kora ili oko 400 tona na godišnjem nivou, iz ove radionice najviše se traže kore od heljdinog brašna, žitarice koja je dosta dugo bila zapostavljena i zaboravljena, uprkos njenoj hranljivosti.
„Ogromna je potražnja za korama od heljde. One su čak prevazišle prodaju svih ostalih kora. U Beogradu, koje je najveće tržište, one se prodaju u razmeri 70 prema 30 odsto. U drugim sredinama odnos je nešto manji, ali ne značajno. Ekspanzija je krenula sa promocijom zdrave i hrono ishrane. I za nas je bilo iznenađenje, ali sve je više porudžbina za heljdu od običnih kora. Mogu slobodno da kažem da su one nadmašile tanke kore“, kaže Dušan Lazarević, proizvođač iz Toponice.
Heljdine kore ne sadrže konzervanse. Prehrambeni tehnolog, Bojana Karović, kaže da se one prave i pakuju bez ikakvih hemijskih dodataka koji bi održali svežinu i sačuvali ih od propadanja. „Pakuju se u modifikovanoj atmosferi. To je princip korišćenja inertnog gasa, odnosno mešavine azota i ugljen-dioksida. Azot im daje svežinu, a ugljen-dioksid sprečava pojavu plesni. Gas im omogućava da duže traju, čak i do 60 dana, mada je naš limit 45 dana“, objašnjava Bojana Karović.
Gružanski kraj, gde Lazarević pravi kore, nije pogodan za uzgajanje heljde zbog niske nadmorske visine. Proizvođači iz Šumadije i Gruže zbog toga heljdu nabavljaju uglavnom sa područja Sjenice i od zrna prave brašno. Upakovane kore iz Toponice do sada su našle tržište u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji. Dok na domaćem tržištu vlada prava pomama za korama od heljde, gde je započet novi trend zdrave ishrane, na inostranom situacija je trenutno nešto drugačija. Potrošačima u Nemačkoj i Francuskoj još uvek nije dovoljno poznat ovaj proizvod od heljde, ili zato što ne znaju šta bi od njega pravili, te je zbog toga tražnja minimalna.
Sagovornici:
Dušan Lazarević, proizvođač kora iz Toponice
Boraja Karović, prehrambeni tehnolog
Foto: Biljana Nenković
Komentari