U razgovoru sa Dorelom Karabašem, iskusnim poljoprivrednikom iz Ovče, analizirali smo izazovnu godinu koja je za nama. Dorel, zajedno sa većinom svojih kolega, malih i srednjih poljoprivrednika, prošao je kroz jednu od najtežih sezona u svojoj profesionalnoj karijeri. Ova godina donela je niz izazova koji su se odrazili na svaki aspekt njihovog rada – od nepovoljnih vremenskih uslova, preko bolesti useva, do ekonomskih teškoća koje su dovele u pitanje opstanak mnogih poljoprivrednika.
„Obrađujem oko 100 lanaca i ove godine sam imao pšenicu i kukuruz. Prošle godine sam radio veću površinu, imao sam nekih 100 lanaca pšenice i nekih 40 lanaca kukuruza. Pšenica je bila odlična tokom cele godine, nikad bolju nisam imao za svojih 50 godina, a s druge prinos nikad nije bio gori. Nikad bolja pšenica i nikad gori prinos. Toliko je bila gusta da sam jedva mogao da vozim kombajn i da je požnjem, a prinos – 2 tone po lancu.”
Još na ovu temu...
Nepredvidiva žetva: Kad najbolje njive daju NAJMANJE
“Uopšte nije bilo zrna na biljci, zbog bolesti. Prskao sam je 2 puta, i u cvetu… sve sam sam uradio kako treba. Najbolje njive su najviše podbacile, zato što je bila gusta i velika pšenica. Tamo gde je bila niža i malo ređa, tu je bio i najveći prinos oko 4,5 tone po lancu, ali uglavnom najbolje njive su strašno podbacile na svega 2 tone po lancu. Otkad radim, od moje četrnaeste godine, ja nisam imao tako nizak prinos.“
U proseku koji je to prinos pšenice, koji si ti kao proizvođač ostvario i na dobrim i lošim parcelama?
“Mislim da prosek ne prelazi preko 3 tone po lancu.”
To je negde oko 4 i po tone po hektaru do 5, a kakva je situacija u proizvodnji kukuruza?
„Kukuruz se bolje pokazao, prinos je bio do 4 tone po lancu. Neki proizvođači su imali i nešto više, neki manje, ali to ništa ne znači kada su cene katastrofalne.”
I po kojoj ceni prodavao pšenicu, a po kojoj ceni kukuruz?
“Pšenica je bila 19-20 RSD, a kukuruz 13,5 RSD.“
I sa tim cenama i zatim i prinosima, kakva je situacija kad podvučeš crtu?
„Pšenica je negde na 40.000 RSD po hektaru u minusu. Za kukruz da bih bio na nuli, cena treba da bude 16 dinara i prinos 5,5 tone po lancu. To znači da je i kukuruz nešto malo podbacio, ali zašto, stvarno ne znam. Nije mi jasno šta se desilo ove godine, pa su usevi kod nas bili tako loši.
Verovatno zato što smo mi u dolinama i vlaga je velika. A ovde između Dunava i Tamiša imamo i visoke podzemne vode, pa su jednostavno usevi stalno bili vodi i samim tim i mnogo podložniji bolestima. To posebno smeta pšenici.“
Setva u senci neizvesnosti: Smanjuju se obradive površine
I kako sada razmišljaš pred nastupajuću sezonu, krenula je jesenja setva pšenice, posle dolazi prolećna setva, koje će to kulture biti posejane i da li ćeš uopšte moći da iskoristiš sve svoje površine?
„Smanjiću zakup zemlje za jedno 35-40%, jer neću biti u mogućnosti da obradim kao do sada.“
Znači smanjuješ površine na kojima se baviš poljoprivrednom proizvodnjom?
„Tako je, smanjujem za nekih 40 lanaca, možda i više. Pšenicu sejem isključivo svoju, tavansku, selektirao sam je i tretirao čime je trebalo. Nisam uzeo ni gram deklarisane semenske robe, minus je veliki, jednostavno situacije je teška. Kako ću i šta ću, još uvek ne znam.“
A kakva je situacija tu kod tvojih komšija, drugara, kolega, kako oni razmišljaju? Da li i oni smanjuju površine ili na koji način planiraju svoje aktivnosti?
„Oni što ne rade zakupe, već uglavnom svoju zemlju tu do nekih 20 hektara, ti ljudi su pali na 10 lanaca ili 10 hektara. To znači da su više od 50% svoje zemlje dali u zakup, da bi mogli da se razduže u zadrugama. Ljudi prodaju i traktore, što može da se vidi po svim banatskim selima.
Za male pare se prodaju traktori i mehanizacija, puni su oglasi takvih primera. Jednostavno sve se prodaje, ali samo nakupci kupuju, poljoprivredici ne. Od ratarstva niko nije mogao uštedi ove godine i priušti sebi da kupi nešto.“
Kakva je situacija što se tiče banaka? Da li ljudi razmišljaju da odu da uzmu kredit da bi mogli da zasnuju sledeći ciklus proizvodnje?
„Ja jesam konkurisao u banci i dobio subvencionisani kredit preko Ministarstva poljoprivrede, ali moje kolege čekaju i po 2,5 meseca na odgovor, ali odgovora nema. Možda smo nas dvojica u Ovči dobili taj kredit, ostali nisu.“
A ovako da se ode u banku, banke verovatno nisu ni blizu raspoložene da tek tako da daju kredite ili šta bi tražili zauzvrat kao zalog?
„Kamate za poljoprivredne kredite su negde oko 10-12%. Takve kamate su neprihvatljive, to dođe preskupo, jer niko ne zna kakva će situacija biti naredne godine. Recimo, ja sam prošle godine uzeo 22 tone veštačkog đubriva, ove godine samo 6 tona.
Za narednu sezonu planiram da smanjim sve, kako bih mogao da zasnujem proizvodnju. Ako se desi još jedna ovakva godina, prodaću njive i mehanizaciju i neću se više baviti ovim poslom.“
To znači da će većina proizvođača morati da odustane od poljoprivredne proizvodnje, ali kako će se onda organizovati život na selu?
Novi početak u 50-im: Poljoprivrednici napuštaju njive da rade u prodavnicama
„Mi smo ovde u blizini Beograda i ljudi su već krenuli da se zapošljavaju u 50 i nekoj godini. Radili su ceo život u poljoprivredi, a sada su počeli da rade po prodavnicama, kao noćni čuvari, ko se kako snađe? Traže neki drugi angažman jer ne mogu da zasnuju proizvodnju.
Moraju da se razduže u zadrugama. Potpisivali su menice i zadruge će da ih puste, tako da moraju da vrate dugovanja. Svi smo u kreditima, obećavano je da će da se refundiraju krediti za ovu godinu, da se produže za jednu godinu, ali od toga opet nema ništa.“
Znači situacija je zaista očajna i izuzetno teška za većinu poljoprivrednih proizvođača?
“Sitacija je bankrot, ne može gora da bude, i sve to zahvaljujući punim skladištima usled zabrane izvoza.”
Sagovornik: Dorel Karabaš, poljoprivrednik iz Ovče
Komentari