Voze traktore po putevima od poludragog kamena

Meštani sela Ramaća kod Kragujevca jedini u Srbiji hodaju i voze traktore po putevima posutim poludragim kamenom. Od kamena su im i kuće i ograde. Put im je crven, a brda kao na drugoj planeti – zelena. Zvuči kao bajka. A nije. Jednostavno, nalaze se na izvorištu poludragog kamenja.
 

Crveni put u selu Ramaća - © Foto: Biljana Nenković 

Kamen iz majdana na brdu Glavica sada niko ne kopa. Bilo je površinskih kopanja pre nekoliko decenija i tu se stalo. Nisu rađena detaljna istraživanja o blagu pod zemljom. Meštani Ramaće kažu da se po svoj prilici i ne zna kome sada pripada majdan, u čijem je vlasništvu. Vladimir Đokić iz Ramaće kopao je poludragi kamen u majdanu gde je radio 70-ih godina. Sve je trajalo oko sedam meseci, zatim je majdan zatvoren.
 

Vladimir Đokić iz sela Ramaća - © Foto: Biljana Nenković

Navikao sam na naša brda, šarena od kamenja i na crveni put, pa više niko od nas i ne razmišlja o tome. Dolazili su i iz Beograda, bio je i neki Grk dva puta, ja ih vodio po celoj šumi. Onda su se ućutali. Ima tome 10 godina“, priča Đokić.
 

Poludrago kamenje u selu Ramaća - © Foto: Biljana Nenković

Kamenja u najživopisnijim bojama ima bukvalno gde čovek pogleda i gde stane. Crveni se zove karneol. Nijedan od ovih puteva nije nasut, ali deluje kao da jesu, jer su mašine odrale krte stene, izmrvile ih i načinile put kao posut kamenom. I to poludragim. 

Da li znate kako nastaje ćumur?

Geolog Pašajlić na zelenom brdu - © Foto: Biljana Nenković

Geolog Branislav Pašajlić kaže da je uzimao uzorke sa brda Glavica. Na ovoj lokaciji, kaže, ima dosta opala.

U prirodi postoje tri draga kamena – dijamant, smaragd, i safir i rubin, koji su isti minerali, a razlikuju se samo po boji. Sve ostalo je poludrago kamenje. Tu su i opali kojih ima u Ramaći. Bilo je ovde skupljača poludragog kamenja. Oni u prodaji imaju cenu od oko pet evra po kilogramu, dok u inostranstvu koštaju i do 20. I ostalo kamenje, koga ovde u izobilju ima, može da nađe primenu, ali ne za nakit, već za industrijsku proizvodnju. Od njega može da se pravi dodatak za industrijski beton, uz pomoć kog se on stegne za minut, a ne propušta vodu. To je izuzetno vredno kod izgradnje, recimo, tunela“, kaže Pašajlić.
 

Crveni kamen - © Foto: Biljana Nenković

Za sada lokalitet brda Glavica u selu Ramaća koriste ljubitelji minerala i kristala, i oni koji od poludragog kamenja izrađuju nakit. Ipak, jednom prodavcu nakita godišnje ne treba više od 20 kilograma ovog kamenja, što i nije velika tražnja. Na pitanje zašto je nalazište opala i drugog poludragog kamenja u Ramaći zapušteno, neki kažu zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, drugi zbog skupih istraživanja tla, a treći zbog skupe obrade poludragog kamena koji ne vredi dovoljno.
 

Kamenolom - © Foto: Biljana Nenković

Koji god da je razlog, tek Ramaćanci ni krivi ni dužni jedini su u Srbiji koji hodaju po poludragom kamenju, i na tu činjenicu više i ne obraćaju pažnju. Kad im zatreba ograda, ili nešto oko kuće da izgrade, uzmu materijal koji im je nadohvat ruke, ali ne zbog činjenice da je u pitanju „malo bogatstvo“ već zato što je i bez dodatne obrade kamenje dekorativno.

Sagovornici:
Vladimir Đokić, Ramaća
Branislav Pašajlić, geolog
Foto: Biljana Nenković 

Komentari