Šta je sve potrebno za obnovu zapuštenog poljoprivrednog gazdinstva

Foto: Dejan Davidović

Put revitalizacije zapuštenih domaćinstva nije ni malo lak, ali uz dobro planiranje, izbor atraktivnog i traženog proizvoda i adekvatna ulaganja može biti ostvariv.

Na ideju da ponovo pokrene poljoprivrednu proizvodnju na  porodičnom domaćinstvu u ljiškom selu Donji Banjani, u kom je rođen i odrastao, došao je beogradski advokat Milorad Pavlović.

U tome mu pomaže Poljoprivredna savetodavna i stručna služba „Valjevo“, koja je u saradnji sa Institutom za primenu nauke u poljoprivredi, pokrenula projekat „Mogućnosti oživljavanja napuštenih poljoprivrednih gazdinstava sa slabim mogućnostima za dalji razvoj sa svojim trenutnim načinima bavljenja poljoprivredom“.

Kako objašnjava Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“, ideja je da na jednom malom uzorku, a ovde je reč o domaćinstvu koje se nalazi u brdsko – planinskom području, pokažu da ono može da funkcioniše i da se razvija u uslovima gde je selo praktično bez puta, sa samo sedam žitelja, uz probleme sa vodosnabdevanjem, otkupom poljoprivrednih proizvoda…

O gazdinstvu Pavlovića, koje se prostire na površini od 35 hektara, sa 30 neumatičenih ovaca i u kome niko ne živi, povremeno se stara mladi bračni par iz susednog sela koji se bavi stočarskom proizvodnjom.

Pomoć struke – od analize do konkrenih predloga

„Nakon razgovora sa vlasnikom imanja, zajedno sa predstavnicima Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, obišli smo teren i analizirali stanje na samom gazdinstvu. Imali smo i pomoć „Agro drona“, firme koja se bavi snimanjem terena iz vazduha, na osnovu čega se može videti kvalitet i bujnost vegetacije, količina vode koja se nalazi u zemljištu i drugi parametri“, kaže Marković.

Prema njegovim daljim navodima, uzeti su uzorci zemljišta za agrohemijske alalize i na osnovu klimatskih, geografskih uslova i zahteva vlasnika gazdinstva, urađen je plan sa predlozima šta bi bilo dobro gajiti od ratarskih i voćarsko – vinogradarskih kultura, ali i uzgoja domaćih životinja.

Vlasniku gazdinstva predloženo je da uz popravku plodnosti zemljišta, livada i pašnjaka u setvenoj strukturi budu zastupljene krmne kulture, poput silažnog kukuruza, lucerke, travne i travno – leguminozne smeše. U stočarstvu uz plan odgoja, preporuka je da se zameni rasni sastav stada ovaca, odnosno nabave umatičena grla ovaca sjeničke rase uz korišćenje podsticaja od strane ministarstva poljoprivrede.

Od svih analiziranih parcela, samo dve mogu da se iskoriste za podizanje zasada vinove loze, jer po svom položaju i blagom nagibu odgovaraju za njeno gajenje. U podizanje jednog hektara vinograda, od pripreme zemljišta, troškova sadnje, postavljanja naslona, nege u prve tri godine i kupovine neophodne opreme za proizvodnju vina potrebno je uložiti 24.825 evra.

Foto: Dejan Davidović

 

Sa druge strane data je opcija u podizanje zasada kupine i proizvodnje vina od ovog voća, gde bi prema trenutnim cenama na tržištu podizanje i nega u prvoj godini jednog hektara kupine koštala nešto više od milion dinara.

„Na osnovu ovog gazdinstva mi smo dali predlog za bavljenje proizvodnjama koje bi bile isplative u sadašnjim uslovima i da to bude obrazac za druga poljoprivredna gazdinstva koja bi uz stručnu pomoć i podsticajna sredstava uložili u poljoprivrednu proizvodnju, kako bi počela da žive i budu samoodrživa. Cilj je da se pokrene proizvodnja koja je dovoljna da daje platu zaposlenima koji na njemu rade i da im omogući da imaju obrtna sredstva “, kaže direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Valjevo“.

Neophodna i podrška države

Kako Marković navodi, za svako seosko domaćinstvo  se može uraditi predlog za revitalizaciju od analize trenutnog stanja na gazdinstvu do konkretnih predloga kojom proizvodnjom mogu da se bave njihovi vlasnici uz sve troškove, ulaganja i prihode, odnosno razvoj domaćinstva u narednih deset godina.

Foto: Dejan Davidović

„Predložićemo ministarstvu poljoprivrede da finansira revitalizaciju zapuštenih domaćinstava, da podsticaji jednim delom budu okrenuti ka tome i da budu tako dobri kako bi podstakli poljoprivrednike da se odluče na taj korak; da ulagnjem manjeg dela svojih sredstava i uz pomoć države započnu poljoprivrednu proizvodnju.“, kaže Marković, i dodaje da je to  jedno i poziv za lokalne samouprave, da deo svojih agrarnih budžeta usmere na revitalizaciju poljoprivrednih gazdinstava.

„A, mi smo tu da ta gazdinstva pratimo, usmeravamo, dajemo savete, pomažemo u prodaji poljoprivrednih proizvoda, ne bili na kraju svi zajedno napravili jedan rezultat koji je naše selo zaslužilo“,  zaključuje Svetislav Marković.

Komentari