Oni koji se bave korparsko-pletarskim zanatom nemaju slobodnih dana

Početkom XX veka u Srbiji je korparstvo bilo veoma razvijeno i to najpre, kao i većina zanata, u vidu domaće radinosti. Od raznovrsnih materijala, a posebno od vrbe, i danas se u pojedinim krajevima prave različiti upotrebni predmeti, široke primene za domaćinstva.

Sanke od drveta i pruća - © Danijela Jovanović

 

Kao osnovna sirovina korišćena je crvena vrba (S. purpurea L.), koja raste na proplancima, voli vlažno zemljište, ima gipke i savitljive grane i brzo pušta korenje. Na različitom zemljištu rastu vrbe različitog kvaliteta i daju različitu sirovinu za pletenje.

 

Za pletenje se koristi brzorastuća vrba

 

Za proizvodnju vrbe se koriste njene reznice. To su grančice vrbe koje brzo puštaju korenje i vole vlažno tlo. Grančice su pune biljnog hormona rasta, pa se zbog toga brzo ukorenjavaju i imaju brz prirast. Zanimljivo je da grančice vrbe pomažu da se ožile reznice drugih vrsta biljaka. Često se iz tog razloga u posudu s vodom pored biljke koju želimo da ožilimo, stavi reznica vrbe koja pusti svoje hormone rasta u vodu i potpomaže ožiljavanje te druge vrste.

Za pletenje u korparstvu najviše se koristi crvena vrba i ona najčešće raste u rečnim dolinama i na šljunkovitim nanosima, ali takođe se sadi i gaji za potrebe ovog zanata. Pletenje pruća, kao zanat koji se od davnina razvijao pored reka, na području opštine Trstenik je najzastupljeniji u selu Odžaci.

Snop pruća - © Danijela Jovanović

I danas se porodica Dubičanin u ovom selu u predgrađu Trstenika uspešno bavi proizvodnjom predmeta od pletenog pruća vrbe. Poslednjih dvadesetak godina isključivo rade samo ovaj posao. Sokol Dubičanin je početkom dvehiljaditih godina doneo odluku da napusti posao konstruktora u Prvoj petoletki, jer se tada već osećao raspad giganta – atmosfera za rad nije bila inspirativna, sa jednom platom se teško izlazilo na kraj, a trebalo je školovati dvoje dece. Tada je rešio da sa suprugom Violetom krene u intenzivnu pletarsku proizvodnju, kao što je nekada radio i njegov otac.

 

Vrba raste kao iz vode!

 

Danas Sokol i Violeta na površini od 60 ari sade vrbe i neguju ih i primenjuju različitu agrotehniku, pre svega zaštitu od insekata. U jesen čitava porodica učestvuje u košenju vrbovih grana, a onda sledi tehnologija pripreme ovih grančica. Sa ove površine se pokosi oko pet tona grančica vrbe.

Korparstvo je težak zanat i ubraja se u muške zanate jer da bi se došlo do sirovine treba puno posla – prvo treba zemlju obraditi, pa pristupiti sadnji vrbe, primenjivati agrotehničke mere, okopavati, na kraju kositi, a onda pristupiti daljoj obradi sirovine. Posle sadnje, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste, ali iako se kaže da „vrba raste kao iz vode“ ima dosta posla u proizvodnji. Najvažnije je da zemljište na kome se vrba gaji bude bez korova.

Crvena vrba - © Danijela Jovanović

Pruće se kuva od 6 do 8 sati u kazanu!

U kasnu jesen počinje košenje vrbe. Nekada se kosilo ručno, a danas je mnogim domaćinstvima ovaj posao lakši jer vrbu kose traktorskom kosilicom. Kad se završi sa košenjem, vrbovo pruće se dovozi u dvorište i odmah se klasira po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove. Onda se pristupa kuvanju pruća.

Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru. Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati. Nakon kuvanja, pruće se hladi, a onda se počinje sa ljuštenjem kore“, kaže naša sagovornica Violeta.

Ljuštenje kore sa pruća se danas obavlja mašinski jer postoji mašina koja skida koru. Ipak, i za ovaj posao je potrebna snaga.

Mašina - © Danijela Jovanović

Kad se završi sa ovim poslom i kad je pruće oguljeno, ponovo se klasira i određuje mu se namena, pa se ponovo suši. Za sušenje je vrlo važno da se pruće ne nalazi direktno na sunčevoj svetlosti. Nakon par dana sušenja pruće se proba za rad. Ako pri probnom savijanju pukne, znači da je spremno za pletenje“, dodaje naša sagovornica.

Više sati rada potrebno je i za najjednostavnije predmete!

Za pletenje predmeta od vrbovog pruća veoma je važna čvrstina pletenja koja se postiže jakim preplitanjem. I u tom momentu je neophodno pripremiti pruće i to tako da se sad već kuvano i suvo pruće potopi bar sat vremena u hladnu vodu koja mu privremeno vraća elastičnost. Ako pletenje traje duže, ako se izrađuju krupni predmeti, pruće treba češće kvasiti vodom jer se jako brzo suši i onda lako puca i nije pogodno za manipulisanje i izradu.

 

U zavisnosti od toga kakva je korpa, treba i do 6 sati intenzivnog rada, odnosno pletenja za njenu izradu.

 

Pletenje uvek počinje od dna ka gornjem delu, a konkretno, ako se plete korpa, onda se njena izrada završava izradom ručki. Zanatlije često koriste različite drvene kalupe za svaki proizvod koji izrađuju, a nekad moraju i da adaptiraju postojeće kalupe ako izrađuju predmete po narudžbini.

Sanke sa ispletenom stolicom - © Danijela Jovanović

U zavisnosti od toga kakva je korpa, treba i do 6 sati intenzivnog rada, odnosno pletenja za njenu izradu, a korpe su možda i jednostavne u odnosu na druge složene predmete, na primer – delove nameštaja vrhunskog kvaliteta.

Za pletenje se koristi celo pruće ali se ono može i rascepiti po dužini spravom od drveta koja se zove cepač i koja cepa prut na tri dela. Tako se dobijaju vitke tanke trake. Ovim trakama se prilikom pletenja najčešće obavijaju drške na korpama, a mogu da služe i za pletenje, ali osnova mora biti od punog pruća. Kada se završi ceo predmet, radi se završna obrada. Po potrebi se predmet ukrašava, odnosno farba i lakira.

Ako je pruće neoljušteno, može se upotrebiti i nakon godinu dana, a ako je pripremljeno – skuvano, oljušteno i prirodno osušeno, može da čeka na pletenje mnogo duže.

Stolice od pruća - © Danijela Jovanović

U ovom poslu nema slobodnih dana!

Dubičani naglašavaju da zaista mora da se radi svaki dan da bi se održao kontinuitet i da bi se postiglo da se završi sav posao, i da ako samo jedan dan prave pauzu, onda kasnije to s mukom nadoknade. Tržište je obezbeđeno preko novih tehnologija – različitih sajtova za prodaju i na taj način prodaju sve što proizvedu. Iako se danas proizvodi od pruća najčešće mogu nabaviti na vašarima i pijacama, oni više ne plasiraju svoje proizvode na taj način.

 

Leti se više kupuju proizvodi od pruća!

 

Asortiman proizvoda varira od suvenira do nameštaja od pruća, a najčešće se nude razne korpe za praktičnu upotrebu u domaćinstvu, kao i table i služavnici i pregršt nameštaja za najmlađe, stočića i stoličica, koji se vrlo često nasleđuju. Tu su i velike baštenske garniture. Naši domaćini imaju i novinu u ponudi. Kupuju gotove sanke, kao poluproizvod, a zatim na njima opletu stoličicu i tako omoguće našim mališanima udobnu i bezbednu vožnju na snegu. S obzirom da nam je zima na pragu, ovaj proizvod Dubičana će svakako biti najprodavaniji.

Kažu nam još da je prodaja mnogo veća tokom leta, ali da se istim intenzitetom radi i tokom zime. Pored proizvodnje vrbe i izrade predmeta od pruća Dubičani se gotovo i ne bave ostalom poljoprivrednom proizvodnjom, jer nema ni potrebe, a ne bi bilo ni vremena. Na 35 ari sade i gaje kukuruz i na okućnici gaje pod folijom nešto malo povrća za svoje potrebe.

Korpa od vrbovog pruća - © Danijela Jovanović

Na pitanje da li se isplati ova proizvodnja, i može li da se živi od pletenje i prodaje proizvoda od pruća naša sagovornica Violeta Dubičanin daje potvrdan odgovor. Deca su završila visoke škole, dobili posao koji vole, ne žele da nastave ovaj zanat, ali ona i suprug Sokol planiraju da još mnogo godina izrađuju predmete od pruća i da žive od svoje proizvodnje.

Sagovornici: Violeta i Sokol Dubičanin

Komentari