Čuvanje korparsko-pletarskog zanata od zaborava

Korpa od pruća za mačku - © Foto: Danijela Jankov

Veštim rukama i mukotrpnim radom Kikinđanka Dragana Mijailović uspela je da nauči korparski zanat i tako ga sačuva od zaborava. Korparsko-pletarski zanat jedan je od najstarijih zanata u Srbiji, koji se razvio početkom 20. veka u vidu kućne radinosti. Nažalost, danas je sve manje korpara u našoj zemlji.

Naša sagovornica je dugo bila nezaposlena i pokušavala je da nađe rešenje za svoje egzistencijalne probleme. Kako kaže, jedino joj je preostalo da nauči zanat kojim se sad već uspešno bavi nekoliko godina.

Oduvek sam se divila predmetima ručne izrade, bez obzira šta je to bilo. Upoznala sam čoveka koji se bavi ovim zanatom već dosta dugo i pitala sam ga da li bi mi pomogao da naučim i ja nešto od tog zanata. Namerno kažem nešto, jer se ovaj zanat uvek uči i nikad se ’sve’ ne nauči. U tome je lepota, a ujedno i izazov raditi sa prućem“, kaže Dragana.

Sirovina koja se koristi za izradu predmeta jeste vrba – amerikanka i zlatica, jer je savitljiva i gipka. Najpre se vrba sortira po debljini i dužini, zatim se kuva u kazanu od 600 litara, a kuvanje traje od 12 do 14 sati. Narednih dana, kada se vrba ohladi, skida se kora sa nje, što je i najteži deo posla.

Ovaj zanat se uvek uči i nikad se ’sve’ ne nauči. U tome je lepota, a ujedno i izazov raditi sa prućem.

„Dug je put od vrbe kao osnovne sirovine do gotovog proizvoda. U korparstvu se koristi vrbovo pruće koje se gaji na njivi kao tretirana kultura. Za izradu predmeta pruće se najpre kuva, zatim ljušti, sortira, cepa, odabira i najzad plete. U zavisnosti od toga koji predmet se pravi, izabere se i pripremi odgovarajuće pruće. Sve što se isplete, trebalo bi da bude lepo urađeno, tako da je zahtevno šta god da je. Mislim da je izrada nameštaja ipak najzahtevnija”, ističe naša sagovornica.

Unikatni proizvodi kao što su pletene korpice-hlebare, korpe za cveće, ukrasni pleteni predmeti za flaše, ali i komadi nameštaja, na primer – stolice, delo su spretnih ruku ove talentovane Banaćanke.

Korpice - © Foto: Danijela Jankov

„Predmete pravim po porudžbini, međutim, volim da pletem balone za vino i rakiju od 5, 10, 15 litara, razne korpice, kutije, u stvari, svejedno mi je šta pravim. Od pruća nema šta ne može da se napravi i u tome je zaista lepota rada. Ovo je za mene umetnost, ja radim iz ljubavi, više mi dođe kao hobi gde na neki način mogu da iskažem svoju kreativnost”, navodi Mijailovićeva.

Sirovina koja se koristi za izradu predmeta jeste vrba – amerikanka i zlatica, jer je savitljiva i gipka.

Danas se proizvodi od pruća najčešće mogu nabaviti na vašarima. Variraju od malih suvenira, preko nameštaja od pruća do izrade raznih korpi za praktičnu upotrebu u domaćinstvu.

„Od ovog zanata može da se živi, ali za to je potrebna veća radionica, gde radi zajedno više zanatlija, možda i porodičan biznis, ali kao pojedinac, teško, bar je to moje iskustvo“, tvrdi Dragana.
Korpa za hleb - © Foto: Danijela Jankov

Stari korparski zanat zahteva mnogo rada, volje i strpljenja, a dok god je vrednih ruku i ljudi koji ga čuvaju, korparstvo će ostati zlatan zanat u Srbiji kojim se retko koja zemlja može pohvaliti.

Sagovornica: Dragana Mijailović, zanatlijka iz Kikinde
Foto: Danijela Jankov

Komentari