Boginje i sveci zaštitnici lova

Boginje i sveci zaštitnici lova

Među božanstvima kojima se čovek klanjao od pradavnih vremena bilo je i onih kojima je pripisivana uloga zaštitnika lovaca i ribolovaca, šuma i divljih životinja u njima. Neke od svetaca lovci i danas slave.
 

Dijana u lovu

 

Lov je najstarija ljudska delatnost. Čovek se njime bavi od prvobitne zajednice do današnjih dana. Nekada je bio neophodan za opstanak, kasnije je postao zabava za vlastelu zabranjena običnim smrtnicima, a danas je i privredna delatnost, ali u nekim krajevima planete i dalje je nekima osnovno zanimanje.

Ta neraskidiva veza je svakako razlog što su mnogi narodi slavili božanstva kojima je pripisivana uloga zaštitnika lovaca i ribolovaca, divljači i šuma. Asteci su imali Miškoatla, Sloveni Berstuka, nordijsko vrhovno božanstvo Odin je i bog lova…
 

Statua Artemide, boginje lova

Ipak, najpoznatija je Artemida, u grčkoj mitologiji boginja lova, divljine, Meseca, gospodarica i zaštitnica divljači. Njen pandan u rimskoj mitologiji je Dijana, zaštitnica lovaca, šuma i divljači.

Lov na fazane u Nišu sve primamljiviji meštanima ali i strancima

Artemida, ćerka Zevsa i Lete, sestra bliznakinja Apolona, još kao mala pokazivala je sklonost prema avanturama. Tražila je od oca da joj ispuni nekoliko želja: da joj da luk i strelu, društvo nimfi, čopor pasa i kratku tuniku, da nesmetano trči po divljini i lovi. I da se nikad ne uda. Tako je postala zaštitnica šuma, divljači i devica.
 

Skulptura Dijane, boginje lova kod Rimljana

Najčešće je prikazivana u pokretu, sa lukom i tobolcem punim strela, u kratkoj haljini, u pratnji pasa ili jelena. Lovila je u društvu nimfi, svojih stalnih pratilaca. Njena uloga zaštitnice divljih životinja mnogima deluje nespojivo sa odapinjanjem strele u progonjenu divljač, pri čemu se oglašavala kricima.
 

Artemida je najčešće prikazivana u pokretu, sa lukom i tobolcem punim strela, u kratkoj haljini, u pratnji pasa ili jelena.

I danas lovci slave svoje zaštitnike: pravoslavni hrišćani Svetog Jevstatija (3. oktobra), a katolici Svetog Huberta (3. novembra). Mnogi postavljaju pitanje da li je reč samo o „istočnoj“ i „zapadnoj“ varijanti, tim pre što se u legendama o ovim svecima ponavlja ista ključna scena iz lovavizija jelena sa plamtećim krstom među rogovima.

Sveti Jevstatije ili Sv. Eustahije u mladosti se zvao Plakida. Bio je rimski vojskovođa i strastveni lovac. Jednom prilikom je lovio na Veliki petak i dugo gonio jelena. Kad se jelen zaustavio, Plakida je među njegovim rogovima ugledao plamteći krst i začuo glas koji mu je rekao da ode kod hrišćanskog sveštenika i da se pokrsti.
 

Sveti Jevstatije na konju

Na krštenju je dobio ime Jevstatije (Eustahije) i vratio se u šumu, na isto mesto gde je video jelena, da klekne i zahvali se Bogu. Tada je ponovo čuo tajanstveni glas koji mu je predvideo stradanje.

Kako vratiti jelena u šume centralne Srbije?

Zato je tajno napustio Rim i 15 godina živeo u Egiptu. Kad se vratio u Rim i kad je otkriveno da je hrišćanin, bačen je divljim zverima, koje nisu htele da ga napadnu, pa je na kraju spaljen. Već u 3. veku, hrišćani su počeli da slave Svetog Jevstatija kao velikomučenika i zaštitnika lovaca.
 

Sveti Jevstatije, ukras na kamenu

Prema nekim zapisima, despot Stefan Lazarević je imao pravo da proglašava istaknute lovce za vitezove Svetog Jevstatija. Ceremonije su priređivane posle ulova neke krupne divljači i odvijale su se prema pravilima viteškog rukopoloženja.
 

I danas lovci slave svoje zaštitnike: pravoslavni hrišćani Svetog Jevstatija 3. oktobra, a katolici Svetog Huberta 3. novembra.

Legenda o Svetom Jevstatiju bila je česta tema u italijanskoj i francuskoj umetnosti ranog srednjeg veka. Tek od sredine 15. veka, naročito u delu Evrope severno od Alpa, kult Svetog Jevstatija zamenjen je kultom Svetog Huberta (oko 656-727), zaštitnika lovaca, lovočuvara, šumara, matematičara, optičara, metalskih radnika i grada Liježa.

Ovaj plemić je mladost proveo na dvorovima, po gozbama i lovovima. Prema legendi, i on je u lovu na Veliki petak, u Ardenima, ugledao jelena sa plamtećim krstom među rogovima i čuo glas koji ga je odveo kod biskupa. Postao je sveštenik, kasnije i prvi biskup grada Liježa.
 

Sveti Hubert, slika Rubensa

U umetničkim delima je, kao i Sveti Jevstatije, najčešće predstavljan na konju, okružen lovačkim psima, a u pozadini je jelen sa krstom među rogovljem. Njegove skulpture krase mnoge lovačke kuće i zamkove širom Evrope, pa i dvorac Kaštel u Ečki.

Vesti – U pripremi novi Zakon o divljači i lovstvu

Ova skulptura Svetog Huberta ima tužnu istoriju – dugo se pričalo da je grof Feliks Arnonkur, napuštajući imanje, baš u njoj sakrio dragocenosti. U priču su, izgleda, poverovali i vojnici Crvene armije koji su 1944, u oslobodilačkom pohodu, ovu statuu izrešetali s leđa. Blago nisu našli, a rupa na leđima zaštitnika lovaca zjapila je decenijama.
 

Sveti Hubert, zaštitnik lovaca kod katolika

Po Svetom Hubertu ime je dobila i jedna rasa lovačkih pasa. Osobine ovih velikih goniča uzgojem i selekcijom poboljšali su monasi iz opatije koju je Sveti Hubert osnovao u Ardenima. Svake godine su francuskom kralju slali po nekoliko pasa koje su odgajili.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti