U domaćinstvu, u novom domu porodice Janković u Veliševcu vlada radost. Krajem prošle godine, negde baš pred Novu godinu im se rodio sin Dimitrije, a po rođenju su ubrzo prešli i u novi dom.

“Pa pravo da vam kažem, mi smo tražili nešto da li ćemo van grada, više smo bili van grada i slučajno na televiziji smo videli emisiju gde ljudi dobijaju novu kuću i to seosko domaćinstvo, gde država pomaže mladima. Mi smo razmišljali da pokušamo, da li ćemo da uspemo i probali smo da konkurišemo. Odemo u opštinu, raspitamo se tamo, svi su bili ljubazni, nema problema, mi ćemo pomoći sve će, to ide kako treba, samo vi nađite. Gledali smo svuda i slučajno prijateljica iz sela kaže, prodaje se kod nas u našem kraju jedna kuća.

Pogledali smo i dopalo nam se na prvi pogled.

Uslovi su bili da morate da budete mlađi od 40 godina, ili da ste u bračnoj zajednici ili samohrani roditelj. U našem slučaju mi smo bračnoj zajednici, to je naša prva kupovina, prva nekretnina koju mi kupujemo, da je kuća na selu i da ispunjava sve uslove koje su pogodne za život.”

Gde ste živeli pre nego što ste se uselili u svoj novi dom?

Živeli smo u Ljigu kao podstanari u zgradi gde imate jednog komšiju, drugi komšija spava i neko pušta muziku, tako da beba kada dođe će biti nemoguće za uspavljivanje i tako.

Dragan je živeo na selu, ali Vi ste živeli u Ljigu, da li je ovo bila velika promena za vas?

Pa i jeste jeste, ali dobra promena, ovde je mir.

Veliki trud i rad je uloženo u sređivanje, raskrčivanje.

Obnova kuće kuća u kojoj niko nije dugo živeo, zahteva veliki trud da se to malo opet renovira, posadi cveće, malo bašte, i tako.

Ovde ima još mladih bračnih parova. Odavde iz Veliševca se do Ljiga putuje 6 minuta, nije problem za posao.

Za Dimitrija će ovo biti pravo osveženje i da je mnogo lepši ambijent, nego da odrasta u stambenoj zgradi, i vazduh, sve čiste vode, ima i različitog voća od drveća. Već tako je bilo zajedno sa kućom što kažu smokva tu, višnja, dunja, kruška, jabuka, gore svega imamo planove da posadimo i naš voćnjak, jabuke, šljive, viljamovke, kruške, volimo i grožđe.

Marija radi isto u Ljigu apoteci kao tehničar i idu zajedno, nekad odvojeno.

Šta biste posavetovali one koji se razmišljaju da li da se upuste u ovaj poduhvat?

Naravno odmah i što pre jer prvo što je nešto što svima znači, pogotovo ko ima malu decu, veliki su izdaci sad odjedanput odvojiti, kupiti neku bilo koju nekretninu, stan, najmanje kuću bilo šta, ali pogotovo ako znate šta je pojeo, gde mu je dete, ide na čist vazduh i nema ulice, iako prođu kola nekad, ali nije to ništa toliko da razmišlja da li će dete izaći na ulicu – bezbedno je.

Svi živimo u stresnim vremenima, tako da je u ovakvom prostoru odmor posle posla.

Znači da je ovaj program Ministarstva za brigu o selu potpuni pogodak rekao bih ako je sudeći iz vašeg iskustva?

Apsolutno.