Vesti – Kakve nas promene očekuju u strukturi agrarnog budžeta

Vesti – Kakve nas promene očekuju u strukturi agrarnog budžeta

Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dobili smo još jednu potvrdu da će prošlogodišnje subvencije biti isplaćene do kraja marta. Uz to, saznali smo i kakva je struktura novog budžeta i na koje segmente poljoprivrede se odnose najveće promene.

 

Osim što nam je potvrdio da isplata prošlogodišnjih subvencija počinje tokom ovog meseca, gospodin Zoran Rajić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ispričao nam je kakve nam promene donosi novi agrarni budžet, zašto je potrebno da se postave gornje granice za subvencije u stočarstvu i za koje se podsticaje poljoprivrednici najviše interesuju.
 

Gospodine Rajiću, kada poljoprivrednici mogu da očekuju zaostale prošlogodišnje subvencije?

Odlukom Vlade Republike Srbije obaveze Ministarstava poljoprivrede i zaštite životne sredine za 2015. godinu biće isplaćene do kraja marta 2016. godine. Prvi iznos će biti isplaćen do kraja januara, drugi do kraja februara i treći do kraja marta. Reč je o iznosu od deset milijardi dvestotine miliona dinara.“
 

Krava - ©Agromedia 


To je sigurno novac koji će poljoprivrednicima dobro doći i pomoći im da započnu prolećne radove i setvu.

Sigurno. Mi smo uradili i promene koje su u vezi sa registracijom gazdinstava, tako da će jedan deo novca koji je vezan za primarnu biljnu proizvodnju biti isplaćen pre prolećne setve.“
 

Kada je reč o subvencijama za 2016. godinu, da li se zna koliki je budžet i kakva je njegova struktura?


On je na nivou od prethodne godine, malo je čak i uvećan. Međutim, suštinska razlika između prošlogodišnjeg i novog budžeta je ta što smo povećali sredstva u okviru mera ruralnog razvoja za investicije sa milijardu i tristotine miliona na dve milijarde i 897 miliona dinara. Došlo je i do nekih promena koje su u vezi sa subvencionisanim kreditima.“
 

Pčele - ©Agromedia 

Ono što naše proizvođače najviše interesuje su subvencije koje idu preko Uprave za agrarna plaćanja. Na tom polju izdvojeno je 23 milijarde i 670 miliona dinara. Kada je reč o pojedinačnim merama, mi u ovom trenutku radimo krovnu uredbu o raspodeli sredstava. Ona će ovih dana biti gotova i poslaćemo je nadležnim institucijama. Nakon toga Vlada bi trebalo da je usvoji, što se nadam da će takođe ići brzo.“


Najznačajnije izmene za naše poljoprivrednike su u oblasti podsticajnih sredstava za stočarstvo. Na primer, podsticaji za krmače su povećani sa 7.000 na 8.000 dinara, a pčelari će umesto 500 dobijati 600 dinara po košnici.“
 


Predložili smo da se u trenutnu ponudu subvencionisanih kredita dodaju i nabavka sistema za navodnjavanje i nabavka koncentrovane stočne hrane.


„Ipak, zbog trenutne situacije razmišljamo da postavimo gornje granice za subvencije u oblasti stočarstva. Do sada smo imali minimume, na primer, jedna krava, deset ovaca i tako dalje. Nova ograničenja verovatno će iznositi 300 grla goveda za gornju granicu i 10.000 tovljenika. Druge izmene neće biti drastične, ali razmišlja se i o ukidanju regresa za gorivo
.“
 

Koje su novine na polju ruralnog razvoja?

Reč je o investicijama. Vidite i sami da se u javnosti i stručnim krugovima govori o tome da bi trebalo da se ulaže što više sredstava u taj segment, naročito u preradu. To, naravno, ne može da ide samo po sebi, pa smo izvršili preraspodelu sredstava. Sa druge strane, došlo je i do izmena u okviru subvencionisanih kredita. Ranije smo imali dve kamatne stope, od 4% i 6%, u zavisnosti od namene sredstava. Za stočarstvo je stopa bila 4%, a sada je naš predlog da sve kamatne stope iznose toliko.“
 

Zoran Rajić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - ©Agromedia  


„Uz to, predložili smo da se u trenutnu ponudu doda nabavka sistema za navodnjavanje i nabavka koncentrovane stočne hrane. Znate i sami da naši stočari imaju probleme sa stočnom hranom, zbog ekstremnih uslova, a to je ujedno i najveći trošak u stočarskoj proizvodnji. Zato želimo da im pomognemo i da odlaganjem isplate utičemo na krajnju cenu.

 

Na kraju, imate li i podatke o poljoprivrednim gazdinstvima? Da li njihov broj raste ili opada?

Prošle godine smo imali povećanje za oko 33.000 gazdinstava. Ove godine smo izvršili presek i ako se ne bavimo manipulacijama, mislim da i poljoprivrednicima odgovara da Ministarstvo zna koliki je broj gazdinstava, kojim sredstvima se raspolaže i kako ćemo ih rasporediti.“

Sagovornik:
prof. dr Zoran Rajić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica