Podrška štedno-kreditnim zadrugama značila bi usmerenje na razvoj zadružnog sektora u celini, te bi se moglo očekivati i ponovno uspostavljanje ovih i drugih zapostavljenih vrsta zadruga.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Štedno-kreditno zadrugarstvo u Srbiji se razvijalo od momenta nastanka prvih zadruga. Nakon inicijalne faze prosperiteta, štedno-kreditne aktivnosti u zadružnom sektoru su se razvijale na dva nivoa: kao štedno-kreditne službe u okviru drugih vrsta zadruga, najčešće poljoprivrednih, zanatskih i stambenih i kao samostalne organizacije koje su se pored finansijskih poslova bavile i poslovima osiguranja, nabavkom različitih dobara za potrebe svojih članova i na druge načine doprinosile njihovom prosperitetu. U tranzicionom periodu štedno-kreditne zadruge su se suočile sa brojnim preprekama, navodi se u tekstu Revitalizacija štedno-kreditnih zadruga u Srbiji časopisa Bankarstvo. Oslabljene i osiromašene, ove organizacije su izgubile značaj ne samo u okviru zadružnog sektora već i u privredi u celini.
Ne umanjujući značaj drugih faktora, jedna od ključnih prepreka za obnovu zadružnog sektora predstavlja nedostatak povoljnih izvora finansiranja, što je pokazalo i pojačano interesovanje za ovaj oblik udruživanja nakon što je vlada obezbedila sredstva za finansiranje rada zadruga, posebno u oblasti poljoprivrede, navodi pomenuti časopis. Nepostojanje štedno-kreditnih zadruga narušava celinu zadružnog sektora u Srbiji i otežava rad ne samo poljoprivrednih, već i drugih vrsta zadruga. Tranzicioni procesi su gotovo u potpunosti eliminisali stambene i potrošačke zadruge, koje eventualno postoje kao registrovana privredna lica, ali čiji su efekti na unapređenje položaja njihovog članstva nepostojeći.
Zadruge kao vid štednje koje bi bile pomoć i poljoprivrednicima
Delovanje štedno-kreditnih zadruga, posebno u područjima gde nema drugih finansijskih organizacija, mogao bi doprineti i razvoju navike štednje koja je još uvek na nezadovoljavajućem nivou, ali i prikupljanju malih viškova finansijskih sredstava sa kojima poljoprivrednici i druge grupe zainteresovanih lica raspolažu i aktivirati ih na odgovarajući način. Navedeni faktori govore u prilog potrebi revitalizacije štedno-kreditnih zadruga u Srbiji. Kao osnovne prepreke ovom procesu mogu se identifikovati: nepovoljan zakonski okvir, nespremnost bankarskog sektora da dozvoli drugim organizacijama da se bave štedno-kreditnim poslovima, ali i nedostatak znanja i svesti kako među predstavnicima banaka, tako i među donosiocima zakonskih rešenja o karakteristikama i dometu štedno-kreditnih zadruga, navodi se u tekstu časopisa Bankarstvo.
Za obnovu šteditnih zadruga potrebna pomoć banaka i države
Kao specifične finansijske institucije, štedno-kreditne zadruge ne predstavljaju konkurente bankama, pogotovo ne u inicijalnoj fazi nastanka i delovanja. Zapravo, bez pomoći državnih institucija i eventualno komercijalnih banaka teško da se može govoriti o uspešnom uspostavljaju ovog oblika zadruga. Radi se o sitnom prikupljanju štednje, koje nije interesantno bankama, na područjima gde nemaju filijale, bankomate i drugu potrebnu infrastrukturu za obavljanje štedno-kreditnih poslova. Pored toga, ove zadruge imaju relativno brz promet sredstava sa izuzetno niskim kamatnim stopama, među ograničenom grupom ljudi koji su članovi zadruge. Konačno, banke predstavljaju organizacije kapitala koje vrše plasman novca u cilju sticanja profita, dok se štedno-kreditne zadruge rukovode potrebama svojih zadrugara uz obavljanje određene socijalne uloge. Iako značajne, navedene prepreke za ponovno uspostavljanje štedno-kreditnih zadruga u Srbiji nisu nesavladive.
Dva pravca razvoja
Uvažavajući oblike razvoja štedno-kreditnih zadruga u prethodnom periodu u Srbiji, kao i iskustva drugih zemalja sa razvijenim zadružnim sektorom, mogu se identifikovati dva pravca ponovnog angažovanja zadruga u obavljanju štedno-kreditnih poslova. Prvi pravac odnosi se na uspostavljanje štedno-kreditnih službi pri postojećim zadrugama. Na taj način, koristili bi se infrastrukturni, prostorni i kadrovski potencijali u zadrugama koje već funkcionišu, za obavljanje štedno-kreditnih poslova. Uključivanje zadruga u štedno-kreditne poslove bilo bi realizovano pre svega u cilju obavljanja glavne delatnosti zadruge. Poljoprivredne zadruge bi prikupljale slobodne viškove finansijskih sredstava svojih članova, ma kako atomizirane i angažovale ih kroz odobravanje kratkoročnih kredita članovima pod povoljnim uslovima, u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje.
Raspisan Konkurs za novčana sredstva sa ciljem unapređenja zadruga
Razvoj štedno-kreditnih službi pri postojećim zadrugama kao oblik ponovnog angažovanja zadružnog sektora u štedno-kreditnim aktivnostima bi bio preslikan iz perioda nastanka prvih zadruga u Srbiji. Nedostatak ovog načina revitalizacije ogleda se u činjenici da bi raspoloživa sredstva bila izuzetno skromna, što bi ograničilo kreditni potencijal zadruga. Pored toga, kadrovi zaposleni u zadrugama bi morali da budu obučeni za obavljanje ovih poslova, što bi zahtevalo određenu pripremu i finansijske izdatke. Konačno, kako bi se obezbedila sigurnost depozita bilo bi potrebno insistirati na povećanju osnivačkog kapitala zadruga ili garantovanju zadrugara ne samo ulozima, već delom ili celokupnom imovinom. Sve navedeno su rešenja koja su, istorijski posmatrano, primenjivana u pojedinim fazama razvoja zadruga. Drugi pravac podrazumeva revitalizaciju štedno-kreditnih zadruga kao samostalnih mikrofinansijskih institucija. Sam proces,kako se ističe u tekstu, ne bi bio moguć bez značajne pomoći države i uz povezanost sa postojećim komercijalnim bankama.
Izvor: Bankarstvo
Komentari