Srpska poljoprivreda bez stručnjaka – Na posao čeka skoro 6 hiljada agronoma

Srpska poljoprivreda bez stručnjaka – Na posao čeka skoro 6 hiljada agronoma

Čak i kada nam se čini da je razvoj srpske poljoprivrede krenuo nabolje, opet se pojavi isti problem. Dramatičan rast broja nezaposlenih u selima, kao i masovni odlasci u gradove u potrazi za poslom i boljim životom problemi su koji iznova potresaju agrarni sektor. Ipak, to nije sve. Prema podacima predsednika Odbora za selo SANU, prof. dr Dragana Škorića, na tržištu rada nalazi se čak 5.500 agronoma.
 

Na tržištu rada 5.500 agronoma - © Pixabay 

Profesor Škorić kaže da u Srbiji u ovom momentu posao traži 175.000 ljudi mlađih od 30 godina. Veliki broj njih živi u selima, a od toga 32.000 njih školovalo se da radi u poljoprivredi, ali ne mogu da nađu posao u struci.

U više od 70% zemljoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog agronoma, a istovremeno na tržištu rada njih 5.500 čeka na posao u oblasti agroprivrede, među kojima je 46 doktora nauka i 418 magistara, rekao je prof. dr Škorić. On je napomenuo da je cilj pokrenute rasprave skretanje pažnje naučne, stručne i javnosti uopšte na ovaj problem, koji je u najvećoj meri uzrok devastacije sela i masovnog odlaska stanovništva, pogotovo mladih, u gradove i inostranstvo.
 

Sve više mladih napušta selo - © Pixabay

Dr Danilo Tomić potvrdio je da je u Srbiji s geografskih karata u poslednjih 40 godina izbrisano oko stotinak sela, a trenutno je 1.200 u fazi nestajanja. U oblasti poljoprivrede, koja je i dalje dominantna privredna delatnost na selu, sve uočljivije je raslojavanje na male i velike poljoprivrednike koji praktično, u vremenu u kome živimo, jedini opstaju na tržištu.

Mali posed, usitnjene parcele i niska produktivnost uslovljavaju da najveći broj gazdinstava mora da iznalazi dodatne izvore prihoda, ne samo sa zemlje koju obrađuju, već i iz nepoljoprivrednog sektora ili sfere usluga.

Mnogi za započinjanje novog posla nemaju uslove i odgovarajuća sredstva, ali ni potreban nivo znanja, istakao je Tomić, apelujući na sve nadležne institucije da što urgentnije definišu i razrade konkretne razvojne programe u prerađivačko-prehrambenoj industriji, domaćoj radinosti i uslugama, koji bi odgovarali najvećem broju (ne)zaposlenih poljoprivrednika, ali i onima koji se opredeljuju da ostanu na selu i bave se nekom drugom delatnošću.

Izvor: časopis Poljoprivrednik

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.