Profesor Vidović: Imamo potencijal da „oživimo“ stočarske farme iz Holandije

Sela odumiru, a mladi ljudi odlaze u gradove. Glavni razlog je što male površine na kojima se obrađuje zemlja više nisu dovoljne da prehrane jednu porodicu. Rešenje ovog problema je upravo u udruživanju. Zadruge i zadrugarstvo imaju veliki značaj za poljoprivredu Srbije ali i za same proizvođače. A kao i za druge oblasti agrara ogromna šansa za stočarstvo krije se u stvaranju specijalizovanih zadruga.

„To je san i to treba da bude san mladih ljudi u Srbiji. To su specijalizovane zadruge: voćarske, povrtarske, vinogradarske, stočarske… Gde oni mogu da pronađu sebe, da na pravi način vrednuju svoj rad. Istovremeno, ova zadruga je nešto što je nedostajalo u, pre sve, poljoprivrednom lancu. Stočarstvo nam je slaba tačka i razvojna šansa Srbije”, navodi ministar Milan Krkobabić.

Profesor Vitomir Vitović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je da je pravi put za poljoprivredu Srbije i ostanak mladih na selu organizovanje zadružnog sistema prema specifičnostima proizvodnje.

Profesor nam je otkrio da je pre 30 godina, kada je pričao o ovome, bio predmet podsmeha kolega i vršnjaka. Njemu je drago što je uspeo da izvrši uticaj na mlađe generacije koje sada razmišljaju kao poljoprivrednici iz Holandije, koji imaju mnogo veću vrednost proizvodnje po hektaru.

„Nama ovde treba zadružni sistem, tako da farmeri imaju svoju klanicu, da svoje svinje prodaju 20% skuplje i da školuju eksperte koji će za njih tražiti kupce u Kini ili Indiji gde je veliko tržište”, navodi profesor Vitović.

Profesor je, takođe, istakao da u Srbiji nedostaje znanje i da je od teorije do prakse jako dug put, dok se u Holandiji ili Danskoj odmah pristupa realizaciji naučnih saznanja.

Profesor Vitović: Imamo potencijal da

Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije navodi da zadrugarstvo ide uzlaznom putanjom i da se na tome još uvek radi

2019. je formirano 303 nove zemljoradničke zadruge na 1600 postojećih, što je neverovatan podatak”, ističe Mihajlović.

Prema njegovim rečima, 2020. godine se nastavljaju prvenstveno razgovori sa ljudima na terenu, kako bi im se približilo zadrugarstvo, jer još uvek ima dosta nepoznanica oko udruživanja, pogotovo na ekonomskim principima, jer je reč o malim, usitnjenim posedima. Naravno, tu je podrška znanjem od strane fakulteta, instituta, Srpske akademije nauka.

Mihajlović posebno naglašava da se projekat nastavlja sistemski: od poljoprivrednika, zadrugara, zadružnog saveza, do ministarstva i vrha države. Svi su zajedno u ovom projektu.

On je takođe istakao da će Zadružni savez pojačati saradnju sa USAID-om, kako bi pomogli u brendiranju proizvoda, unapređenju tehnoloških procesa. Ta vrsta pomoći je posebno važna za zadruge koje su se već oformile.

Sagovornici:

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj
prof. Vitomir Vidović, Poljoprivredni fakultet
Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije

Komentari