Novi planovi države za organske proizvođače

Novi planovi države za organske proizvođače- © Pixabay

U Srbiji je pod organskim proizvodima manje od jedan posto poljoprivrednog zemljišta, a ovom vrstom proizvodnje bavi se oko 7.000, uglavnom malih proizvođača. Ipak, organska proizvodnja postaje sve značajnija.

Uvažavajući to, Ministarstvo je povećalo subvencije i prema rečima Branislava Raketića, rukovodioca Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, plan je da se one još povećaju i da se napravi diversifikacija, odnosno da posticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organiskih proizvoda.

Učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane“ u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, Raketić je naveo da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje, prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama.

Takođe, Raketić je najavio da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju, kako bi se zaštitila organska proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska – stvarno takva i bude.

Koliko je organska proizvodnja važna pokazuje i podatak o izvozu ovih proizvoda. On iznosi 25 miliona EUR, a najviše se izvozi u zemlje članice Evropske unije.

Govoreći o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom,  Raketić je naveo da trenutno imamo 46 proizvoda koji su zaštićeni na nacionalnom nivou.

Ova proizvodnja bi, prema njegovim rečima, mogla da pomogne u zaustavljanju odlaska ljudi iz pojedinih krajeva Srbije. Ovo zato što malo veća proizvodnja ovakvih proizvoda traži i veće količine sirovina.

Novi planovi države za organske proizvođače- ©AgromediaFoto: Agromedia, 2020, sva prava zadržana

​„Imali smo, recimo, slučaj da nije bilo dovoljno mleka sa Stare planine za proizvodnju pirotskog kačkavalja. To bi moglo podstaći neke ljude da se više bave ovčarstvom i ostanu u ovom kraju“ – rekao je Raketić.

Projekat „Budućnost srpske hrane” je pre svega okrenut mladima, a Raketićev savet mladim proizvođačima jeste da osim na primeni savremenih tehnologija, odgovarajućem pakovanju proizvoda i promociji, rade na udruživanju.

„Pošto je uglavnom reč o malim proizvođačima, smatam da je udruživanje jedini način da oni opstanu na tržištu”, istakao je Raketić.

Izvor: Ekapija

Komentari