Spaljivanje biljnih ostataka nakon žetve ne samo da narušava kvalitet zemljišta, već je i zakonom zabranjeno. Ipak, svake jeseni širom Srbije mogu se videti zapaljene parcele. Zbog toga je Ministarstvo poljoprivrede odlučilo da stane na put ovoj praksi – gazdinstva na čijim se njivama utvrdi da je došlo do spaljivanja, a da požar nije prijavljen kao podmetnut, biće stavljena u pasivan status, čime gube pravo na subvencije.
U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije ističu da ozbiljni proizvođači retko pribegavaju paljenju, jer znaju da se zaoravanjem biljnih ostataka smanjuje potreba za veštačkim đubrivom i troškovi proizvodnje.
Možda vas zanima
„To uglavnom rade ljudi koji nemaju svoju zemlju, već dolaze da pokupe ono što je ostalo posle skidanja useva. Njima je lakše da zapale parcele da bi sve bilo vidljivije“, objašnjava Jovica Jakšić, predsednik asocijacije.
On dodaje da je šteta ogromna – ne samo za parcelu koja je zapaljena, već i za okolne površine na koje se požar može proširiti.
Odluku Ministarstva smatra opravdanom, ali upozorava da kazna pasivnog statusa nije uvek pravedna: „Ne može poljoprivrednik da odgovara ako mu je neko drugi zapalio njivu.“
Umesto pasive – jačanje poljočuvarske službe
Proizvođači imaju mogućnost da prijave podmetnuti požar kako ne bi izgubili subvencije. Jakšić predlaže da se pre kažnjavanja uloži više napora u prevenciju:
„Potrebno je ojačati poljočuvarsku službu. Ako nema dovoljno ljudi, treba ih zaposliti više – da redovno obilaze njive i prate šta se dešava u ataru. Tek tada će biti jasno ko pali i ko treba da odgovara.“
Kontrole i rezultati inspekcija
Iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da su poljoprivredni inspektori u prethodnom periodu kontrolisali 22 lokalne samouprave u 56 katastarskih opština, obuhvativši oko 580 hektara zemljišta.
„U većini slučajeva ustanovljeno je da poljoprivrednici sami pale žetvene ostatke da bi brže pripremili zemlju za setvu. Ima i podmetnutih požara, ali ih je teško dokazati jer počinioci najčešće nisu zatečeni na licu mesta“, navode iz Ministarstva.
Inspektori koriste GPS koordinate i beleže sve tragove požara – pepeo, garež, nesagorelu slamu – kao i izjave prisutnih lica. Napominju da je ovaj posao često rizičan, jer se inspektori susreću s požarima na terenu, ali i s neprijatnostima i pretnjama.
Ne pali strnjiku: Biomasa se može iskoristiti na različite načine
Cilj mera – zaštita zemljišta i zdravlja ljudi
Ministarstvo ističe da mera pasivnog statusa nije kazna iz osvete, već način da se zaštite prirodni resursi: „Cilj svih mera je očuvanje i održivo korišćenje zemljišta, zdravlja ljudi i životne sredine“, poručuju nadležni.
Spaljivanje biljnih ostataka je prekršaj u svim zemljama EU, a u Srbiji se može kazniti novčano – od 5.000 dinara za fizička do milion dinara za pravna lica.
Kako izbeći pasivan status
Poljoprivrednici mogu da izbegnu kazne pravovremenom prijavom požara u sistemu eAgrar.
„Omogućili smo proizvođačima da se sami jave i prijave požar – to je čin dobre volje države, a ne kazna. Pasivan status biće primenjen samo na parcele gde se dokaže da su spaljene, a vlasnik nije ništa preduzeo“, kaže prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.
Osim kontrola, Ministarstvo organizuje kampanje i tribine kako bi podiglo svest o štetnosti paljenja i ukazalo na bezbednije načine obrade zemljišta.
Zašto je spaljivanje opasno
Stručnjaci upozoravaju da spaljivanje biljnih ostataka ima brojne negativne posledice po zemljište i okolinu. Dr Jovica Vasin iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu objašnjava da visoka temperatura uništava mikroorganizme u zemljištu, stvarajući „sterilnu“ površinu koja se godinama oporavlja.
„Spaljivanjem se smanjuje i sadržaj organske materije, što dodatno pogoršava strukturu zemljišta i smanjuje sposobnost zadržavanja vlage“, kaže Vasin. Oslobađa se i ugljenik koji doprinosi efektu staklene bašte, dok opravdanje da se tako uništavaju korovi i patogeni – ne stoji.
Zemljištu treba vreme da se oporavi
Prema istraživanjima, mikroflora zemljišta počinje da se obnavlja tek 60 dana nakon požara, dok potpuni oporavak može potrajati i do godinu dana, u zavisnosti od intenziteta vatre i uslova na terenu.
Zbog toga stručnjaci poručuju da je prevencija važnija od kazni – edukacija proizvođača i podrška države za nabavku opreme za obradu zemljišta doneli bi mnogo bolje rezultate od naknadnih sankcija.
Izvor: RTS
Komentari