Da li će Srbija uspeti da izbegne prodaju zemljišta strancima?

Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Srbija je u obavezi da od 1. septembra 2017. godine zakonski omogući strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Stručnjaci upozoravaju da bi zbog nagle prodaje velikih površina mogla znatno da opadne cena zemljišta.
 

Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima - © Pixabay

Srbija se, po ovom sporazumu, od 1. septembra 2013. godine obavezala da će u naredne četiri godine usklađivati svoje zakonodavstvo kako bi se strancima omogućio isti tretman kao državljanima Srbije pri kupovini zemljišta. Do sada se samo nagađalo kakve bismo poteze mogli da preduzmemo i onemogućimo (ili bar odložimo na duži rok) prodaju oranica strancima.
 

Poljoprivrednici strahuju da novi Zakon o zemljištu može da uništi srpsko selo

Sve relativno nove članice Evropske unije suočavale su se sa sličnim izazovima. Niski prinosi u poljoprivredi, problemi sa navodnjavanjem, zastarela mehanizacija, niske subvencije i snažan otpor prema reformama problemi su koji nas povezuju sa mnogim evropskim državama.

Pod takvim pritiskom većina ovih država dobila je produžetak važenja zabrane prodaje obradivog zemljišta strancima kako bi zaštitili domaće poljoprivrednike. Među njima su i Mađarska i Poljska. Ipak, te dve države imale su različite pristupe rešavanju tog problema, pa tek predstoji da se vidi šta bi „srpski model” tačno podrazumevao.

Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima - © Pixabay


Mađarska
je načinila najradikalniji potez i promenom Ustava rešila ovo važno nacionalno pitanje. U parlamentu je 2012. usvojen amandman na Ustav koji zabranjuje strancima da kupuju poljoprivredno zemljište. Da bi se sprečilo povećanje prilično niske cene zemljišta u Mađarskoj i špekulantska kupovina, od 2004. do 2011. godine na snazi je bio moratorijum i stranci nisu mogli da kupuju zemljište

 

Šta stručnjaci kažu o novom Zakonu o zemljištu


Poljska
je najpre uspela da odloži prodaju zemlje strancima na 12 godina od datuma ulaska u EU. Nakon što je (u maju prošle godine) istekao taj period, izmenili su zakon i maksimalno restriktivnim propisima o kupovini poljoprivrednog zemljišta postavili uslove za svoje građane i strance u korist domaćih gazdinstava.

Do tada stranci su morali da ispune prilično rigorozne uslove da bi stekli svojinu nad poljoprivrednim zemljištem. Prethodno su morali da dokažu da postoje okolnosti koje potvrđuju njihovu povezanost sa ovom državom (recimo – poljsko poreklo, brak sa njihovim državljaninom, da imaju privremenu boravišnu dozvolu i da planiraju poslovanje na teritoriji te zemlje).

Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima - © Pixabay


Brak sa državljaninom Poljske
oslobađao ih je podnošenja zahteva, ali uz obavezu da najmanje dve godine žive u toj zemlji i pod uslovom da kupljeno zemljište postaje njihova zajednička, bračna svojina. Pravila nisu bila manje rigorozna ni za one koji su najmanje pet godina živeli u Poljskoj, nakon što su dobili trajno boravište.

Izmena SSP je nemoguća jer bi sve zemlje članice morale da glasaju potvrdno, što nije realno očekivati. Promena Ustava (prema kome stranci mogu biti vlasnici nepokretnosti u Srbiji) postoji kao opcija. Iako deo javnosti to priželjkuje, malo je verovatno da iz ove pozicije Srbija može da se odluči na takav korak.

Prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima - © Pixabay

Od velike finansijske i prehrambene krize 2008. godine, u svetu vlada pravi rat za preuzimanje poljoprivrednog zemljišta. Veliki investitori, pa čak i vlade pojedinih zemalja, u poslednjoj deceniji zauzeli su (odnosno – kupili u različitim formama) više od 35 miliona hektara obradive zemlje u svetu.

Oko 40% tih kupaca ima sedište u EU, a investitorima su posebno interesantne istočnoevropske zemlje, koje se pridružuju Evropskoj uniji, gde postoji obaveza prometa zemljišta, ali i države koje su u procesu pridruživanja. Najveće površine do sada su otkupljene u Rumuniji, gde je prodato oko 800.000 hektara zemlje.

Komentari