Kada u rano proleće poželite da gajite biljke u narednoj sezoni, bilo da imate iskustva u uzgoju ili ste potpuni početnik, važno je da znate najosnovnije korake da bi nabavka humusa bila uspešna.

ŠTA MOŽE BITI KVALITETAN SUPSTRAT?

Važno je da povedete pažnju o tipu supstrata koji ćete odabrati za gajenje novih biljaka, za klijanje semena i pravljenje rasada. Odaberite kvalitetan supstrat, to može biti gotov supstrat koji se kupuje u vrtnom centru, a možete i sami napraviti.

Pronađite kvalitetan humus nastao iz komposta, ili sakupite lepu baštensku zemlju. Izgoreli stajnjak koji je fino prosejan je jedna od najzgodnijih varijanti.

Naravno, normalno je da se zapitate kako da prepoznate sve ove kvalitete?

Kvalitetan humus: RASTRESIT I VLAŽAN

Jednostavno, kvalitetan supstrat je rastresit, pun humusne materije i treba da ima dobru vlagu. Ne bi trebalo da se raspe ako ga uzmete u ruke i stisnete, već treba da se stvori grudva, dovoljno čvrsta da prihvati i održi raspored korena biljke.

KAKO POBOLJŠATI SUPSTRAT?

U slučaju da ste odlučili da poboljšate supstrat, postoji više mogućnosti. Najčešće rešenje je upotreba treseta, možete ga kupiti i dodati. Preporučena proporcija je polovina treseta i polovina humusa.

Još jedan dobar dodatak je glistenjak. To je koncentrovani humus, vrlo hranljiv i pogodan mladim biljkama. Između 10 i 20 % glistenjaka dodajte u svoj supstrat i obezbedićete dovoljno hranljivih materija da bi se biljka lepo razvila.

ZAŠTO JE DOBRO KUPITI GOTOVU ZEMLJU?

Pitanje koje često muči baštovane na početku je da li je neka zemlja dovoljno ispravna ili nije za uzgoj. Lako rešenje je da se kupi gotova zemlja. Šta to znači?

To podrazumeva da je takva zemlja oslobođena od korova, sterilisana. U suprotnom je potrebno sterilisanje, što se radi na visokim temperaturama i malo je teže uraditi u kućnim uslovima, pa se jednostavnom kupovinom gotove zemlje lakše možete pripremiti za svoje baštovanske poduhvate.

ŠTA SU OPLEMENJIVAČI ZEMLJIŠTA?

Postoje i oplemenjivači zemljišta, čija je uloga da poboljšaju fizičku strukturu, mogućnost supstrata da upije dovoljnu količinu vlage i vazduha. Takođe, supstrat treba da ima takvu fizičku strukturu da onemogući stvaranje različitih vrsta oboljenja biljke. Jedan od oplemenjivača je perlit, odnosno agroperlit. Nastao je pripremom određenih minerala i meša se sa pripremljenim humusom tako što se doda otprilike 10% perlita na ukupnu količinu.

Zapamtite da perlit utiče samo mehanički, on ne hrani biljku!

Pored perlita postoje i druge vrste, jedan od takođe poznatih je zeolit – mleveni kamen različitih dimenzija. Može se mešati sa humusom, ili posuti po površini saksije, da bi humus dobro nalegao na seme. Specifičan je što ima sposbnost da upije vodu i hranljive materije, koje postepeno otpušta vremenom, da bi se biljka hranila.

Zeolit je specifičan i po detoksikaciji. On upija i negativne materije, ukoliko se u zemljištu slučajno nađu ostaci pesticida ili drugih negativnih materija koje mogu da oštete biljku.

Preporučena količina je između 10 i 20% u odnosu na celokupnu humusnu masu.

Može se koristiti i kada je sasvim usitnjen, prilikom zalivanja u kasnijim fazama uzgoja.

Sada kada ste se upoznali sa upotrebom humusa, vreme je da se odlučite kako će vam najbolje poslužiti u vašem baštovanstvu. A ako se pitate šta je sledeće na šta bi trebalo da obratite pažnju, mi preporučujemo da se detaljnije informišete o upotrebi kontejnera za setvu.