Dok poljoprivrednici čekaju kišu, jednako važno pitanje jeste koliko će zemljište uspeti da sačuva pristiglu vlagu. Suša i visoke temperature menjaju njegovu strukturu i živi svet, a priprema za narednu sezonu počinje već između žetve i setve. Prof. dr Vera Raičević iz kompanije Biofor System objašnjava zašto su mikroorganizmi, žetveni ostaci i očuvanje zemljišta važni za proizvodnju u sve zahtevnijim uslovima.
Klimatske promene utiču i na zemljište
Posledice klimatskih promena u poljoprivredi ne vide se samo na biljkama. One utiču i na zemljište, posebno na njegovu strukturu i živi svet, od kojih u velikoj meri zavise uslovi za rast i razvoj useva.
Možda vas zanima
Na to ukazuje prof. dr Vera Raičević, profesorka u penziji sa Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, suosnivačica kompanije Biofor System i stručnjakinja za istraživanje i razvoj.
Posle više sušnih sezona, poljoprivrednici se suočavaju sa pitanjem kako da pripreme zemljište za narednu proizvodnju i eventualni novi nedostatak padavina.
Prema njenim rečima, reagovanje tek kada se na biljkama pojave simptomi suše dolazi prekasno za deo mera koje je potrebno preduzeti.
„Ne možemo čekati da nam se ponovo desi suša i da vidimo simptome suše na biljkama, pa onda da reagujemo“, poručuje prof. dr Raičević.
Između žetve i setve treba čuvati i popravljati zemljište
Period između žetve i naredne setve prilika je da se posebna pažnja posveti zemljištu. Cilj je da se očuva njegov kvalitet, zaštite mikroorganizmi i, koliko je moguće, popravi struktura pred narednu sezonu.
„Vreme između žetve i sledeće setve je vreme kada moramo intenzivno voditi računa o zemljištu, truditi se da popravimo šta možemo, da očuvamo kvalitet zemljišta i taj živi svet u njemu“, objašnjava sagovornica.
Takva priprema važna je i za naredne sušne periode. Iako poljoprivrednici ne mogu da utiču na količinu padavina, mogu da rade na očuvanju svojstava zemljišta koja određuju kako će ono prihvatiti i zadržati vodu.
Kiša stiže, ali koliko vode ostaje u zemljištu?
Čekanje kiše samo je jedan deo problema. Drugi je stanje zemljišta u trenutku kada padavine stignu.
Kako objašnjava prof. dr Raičević, posle dugih i toplih leta kiša može pasti u kratkom periodu, a da se voda ne zadrži u dovoljnoj meri. Narušena struktura zemljišta smanjuje njegovu sposobnost da sačuva vlagu.
Upravo tu važnu ulogu imaju mikroorganizmi. Njihova aktivnost i materije koje stvaraju doprinose povezivanju čestica zemljišta i formiranju stabilnije strukture.
Sagovornica posebno izdvaja egzopolisakaride, materije koje mikroorganizmi izlučuju, i hife gljiva, koje učestvuju u povezivanju čestica.
„Neće mikroorganizmi da stvore kišu, ali će stvoriti uslove da voda, kada dođe u zemljište, može da se zadrži“, ističe ona.
Čarobni svet u zemlji – kako mikroorganizmi hrane biljke i čuvaju plodnost?
Žetveni ostaci kao zaštita zemljišta
Među merama regenerativne poljoprivrede prof. dr Raičević izdvaja nastojanje da zemljište što duže bude pokriveno. Pokrivač ga štiti od direktne sunčeve svetlosti, ali i od neposrednog udara kiše.
U periodu posle žetve tu ulogu mogu da imaju usitnjeni žetveni ostaci. Prema njenim rečima, oni predstavljaju dobru zaštitu površine zemljišta i doprinose stvaranju povoljnijih uslova za očuvanje njegove strukture.
Zato briga o zemljištu podrazumeva i razmišljanje o tome šta na njivi ostaje posle skidanja useva i kako se tim ostacima upravlja.
Kako mikroorganizmi preživljavaju sušu?
Visoke temperature i nedostatak vode menjaju živi svet zemljišta. Ipak, mikroorganizmi imaju različite načine da prežive nepovoljne uslove.
„Mikroorganizmi su najstariji organizmi na našoj planeti i imali su vremena da se prilagode najrazličitijim ekstremnim uslovima“, kaže prof. dr Raičević.
Deo njih prelazi u formu spora, dok drugi stvaraju zaštitne kapsule i spoljašnje sluzave omotače. Mogu da formiraju i biofilmove na korenu biljaka i žetvenim ostacima, koji im pomažu da prežive ekstremne uslove.
Kada se uslovi poboljšaju i voda ponovo postane dostupna, preživeli mikroorganizmi se aktiviraju i nastavljaju svoje procese. Njihova aktivnost ponovo doprinosi i popravljanju strukture zemljišta.
I uginuli mikroorganizmi imaju važnu ulogu
Deo mikroorganizama ipak ne preživi sušu i visoke temperature. Međutim, ni tada njihova uloga u zemljištu ne prestaje.
Njihovi ostaci nazivaju se mikrobna nekromasa. Prof. dr Raičević objašnjava da jedan deo te mase predstavlja izvor hranljivih materija za preživele mikroorganizme i biljke, dok drugi učestvuje u formiranju humusa.
„Znači, mikroorganizmi i kada uginu imaju značajnu ulogu u zemljištu“, naglašava sagovornica.
Ona navodi da savremena nauka sve više ukazuje na značaj mikrobne nekromase za organsku materiju zemljišta. Prema njenim rečima, više od 60 odsto ugljenika u humusu može poticati upravo od ostataka mikroorganizama.
Zbog toga se u regenerativnoj poljoprivredi pažnja posvećuje i očuvanju živih mikroorganizama i doprinosu koji njihovi ostaci imaju u zemljištu. Briga o tom nevidljivom svetu deo je pripreme njive za narednu setvu i sve zahtevnije uslove proizvodnje.
Komentari