Poznato je više od 26.000 biljnih vrsta koje su ljudi tokom istorije koristili u ishrani, ali se savremena proizvodnja hrane i potrošnja danas oslanjaju na svega oko 350 useva. Hiljade jestivih biljaka i brojne lokalno prilagođene sorte ostaju nedovoljno istražene i iskorišćene, iako bi upravo one mogle da postanu važan resurs u borbi sa sušom, visokim temperaturama, bolestima i degradacijom zemljišta.
Ljudi su tokom istorije kao hranu koristili više od 26.000 biljnih vrsta, od gajenih kultura do samoniklih jestivih biljaka. Međutim, moderna poljoprivreda i ishrana danas se oslanjaju na približno 350 useva.
Možda vas zanima
Ogromna razlika između ove dve brojke pokazuje koliko je mogućnosti ostalo neiskorišćeno upravo u trenutku kada su poljoprivredi potrebna nova rešenja za sve češće suše, ekstremne temperature, bolesti i štetočine, ali i sve lošije stanje zemljišta.
Na značaj raznovrsnosti biljaka koje koristimo za hranu ponovo je ukazano na manifestaciji Crop Diversity Day 2026, održanoj 25. septembra u Njujorku, u okviru Climate Week NYC. Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede, zaštite biljnih resursa, ishrane i nauke razgovarali su o tome kako biljna raznovrsnost može doprineti stvaranju otpornijeg i održivijeg sistema proizvodnje hrane.
Od 26.000 jestivih biljnih vrsta koristimo tek mali deo
Istraživanje predstavljeno tokom Crop Diversity Day 2026 navodi da postoje dokazi da su ljudi konzumirali više od 26.000 biljnih vrsta, uključujući gajene kulture i samonikle jestive biljke.
Nasuprot tome, savremena globalna proizvodnja i potrošnja hrane oslanjaju se na oko 350 useva, od kojih su mnogi i dalje nedovoljno istraženi.
To znači da danas intenzivno koristimo samo mali deo biljne raznovrsnosti koju je čovečanstvo tokom istorije poznavalo kao izvor hrane.
Naravno, to ne znači da bi svih preostalih nekoliko desetina hiljada vrsta moglo odmah da se uvede u poljoprivrednu proizvodnju. Neke su zastupljene samo lokalno, druge je teško uzgajati, dok o mnogima još ne znamo dovoljno.
Rastu sami, a vrede zlata: Jestivi korovi puni lekovitih svojstava!
Ipak, one predstavljaju dragocen genetički i biološki resurs koji može da sadrži osobine važne za budućnost poljoprivrede.
Genetička raznovrsnost kao rezerva za nepredvidivu klimu
Jedna poljoprivredna kultura nije jedan potpuno uniforman organizam. Različite sorte iste vrste mogu imati potpuno različitu otpornost na visoke temperature, nedostatak vode, salinitet zemljišta, bolesti ili štetočine.
Kada se proizvodnja usmeri na mali broj visokoprinosnih sorti, poljoprivreda dobija na efikasnosti i produktivnosti, ali istovremeno može da izgubi deo biološke raznovrsnosti koja joj omogućava da odgovori na promene.
Sorta koja u idealnim uslovima daje nešto niži prinos, na primer, može posedovati osobinu koja će postati izuzetno vredna tokom ekstremno sušne godine.
Genetička raznovrsnost sama po sebi ne garantuje dobar rod, ali povećava broj bioloških rešenja koja su nam na raspolaganju kada se uslovi proizvodnje promene.
Upravo zbog toga banke gena čuvaju seme i drugi genetički materijal. Sorta koja danas nema veliki komercijalni značaj mogla bi za nekoliko decenija da postane dragocena ako se pojavi nova bolest ili klimatski uslovi na koje današnje sorte nisu prilagođene.
Zašto su važne banke gena i botaničke bašte?
Jedna od važnih poruka Crop Diversity Day 2026 jeste potreba za boljom saradnjom između banaka gena i botaničkih bašta.
Ova dva sistema čuvaju različite delove biljne raznovrsnosti i koriste različite metode očuvanja, zbog čega se međusobno dopunjuju.
Botaničke bašte mogu da očuvaju divlje vrste i biljke koje je teško sačuvati putem semena, dok su banke gena posebno važne za poljoprivredne kulture i njihove divlje srodnike.
Bolja saradnja mogla bi da popuni postojeće praznine u očuvanju biljnih vrsta, unapredi razmenu podataka i omogući da veći broj biljnih resursa postane dostupan naučnicima i oplemenjivačima.
Cilj nije samo sačuvati biljke u kolekcijama, već omogućiti da njihova genetička svojstva jednog dana budu iskorišćena za razvoj novih, otpornijih sorti.
Hiljade biljaka i lokalnih sorti ostaju neiskorišćene
Prema podacima predstavljenim na skupu, hiljade jestivih biljnih vrsta i veliki broj lokalno prilagođenih sorti i dalje su nedovoljno korišćeni, uprkos potencijalu da doprinesu raznovrsnijoj ishrani, otpornosti na klimatske promene i održivijoj poljoprivredi.
Lokalne sorte su posebno značajne jer su se tokom dugog perioda prilagođavale specifičnim uslovima određenog područja, zemljištu, temperaturama, količini padavina, bolestima i drugim faktorima.
Njihovo očuvanje ne znači povratak poljoprivrede tehnologijama od pre jednog veka. Naprotiv, znači očuvanje genetičkog materijala koji savremena nauka može da koristi u oplemenjivanju i razvoju novih sorti.
Hrana budućnosti možda se krije među biljkama koje smo zaboravili
Savremena poljoprivreda postala je izuzetno produktivna zahvaljujući specijalizaciji, selekciji i koncentrisanju na kulture koje daju visoke i stabilne prinose.
Ali ista ta specijalizacija može da postane ograničenje kada se uslovi životne sredine brzo menjaju.
Međunarodni ugovor o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji funkcioniše u okviru FAO, zato podstiče zemlje da zajedno rade na očuvanju i održivom korišćenju ovih resursa, kao i na njihovoj dostupnosti za istraživanja i oplemenjivanje.
U vremenu kada klimatske promene povećavaju pritisak na proizvodnju hrane, biljke koje danas gotovo da ne koristimo mogle bi ponovo da postanu važne.
Čovečanstvo je kroz istoriju koristilo biljnu „biblioteku“ od više od 26.000 vrsta, dok danas intenzivno „čitamo“ svega nekoliko stotina njenih naslova.
U sve nestabilnijim klimatskim uslovima, možda najveći problem nije to što smo ostatak te biblioteke zaboravili, već to što bi nam uskoro ponovo mogao biti potreban.
Izvor: Stirea Verde
Komentari