Osam milijardi stomaka

Osam milijardi stomaka

Mnogi će odahnuti, neki zadovoljno trljati ruke, a treći konačno biti razuvereni da proizvodnja hrane nije „mačji kašalj“. Naprotiv, bila je i biće prilika za velike poslove, sa svojim misijama, vizijama, mega projektima i nespornom dugovečnošću. Nije ovo objavio nikakav „trust“ mozgova, već posredno Ujedinjene nacije kroz podatak da od 15. novembra ove godine, planetom Zemljom korača osam (8) milijardi ljudi. Rečnikom poljoprivrednika: osam milijardi usta i stomaka. Svi oni na prostoru od jednog do drugog pola, kao i nama omiljene 45. paralele, dobro znaju da se od virtuelnih palačinki ili pljeskavica sa kinoom, još za dugo, niko neće zasititi.

Kolumna Budo

Ko se na podatak o najnovijem zemaljskom „mravinjaku“ bude pravio gluv kasnije će trčati za
šinobusom, sa velikim izgledom, da ga ne stigne. Ovo se prvenstveno odnosi na one zajednice, odnosno države koje imaju dovoljan broj pretpostavki i resursa za agrarnu ekonomiju. Naravno, da među takvim jasno vidim i Srbiju.

Pročitajte još

Suva česma

Uz sve podatke FAO ( organizacije UN za hranu i poljoprivredu) koliko se godišnje proizvede, kolike su potrebe i koliko se baci hrane poljoprivreda nema supstituciju, odnosno valjanu zamenu. Nije je još rodila majka. Ona je u rangu čistog vazduha, zdrave pijaće vode i Sunca. Sve druge priče su najobičnije političke uspavanke i zamajavanja od strane svakoraznih zanesenjaka koji misle da su njihove „đinđuve“ najveće blago ovog sveta.

Panter i nije toliko crn

Iako je na dan dok sam pisao ovu kolumnu sa nadležnog mesta, tačnije iz kabineta pomoćnika
pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, objavljeno da je do daljnjega suspendovana potera za crnim panterom, to se mnogima nije svidelo. Tek su se navikli na andrenalin koji je pristizao sa pričama o zverki koja tumara obodima Apatina i Banje Junaković, uz velika očekivanja da će dronovi sa termo kamerama ipak uspeti da lociraju opasnu mačku. Od epiloga bilo koje vrste nije bilo ništa, a mogle su se čuti i procene da je cela priča samo dobro režirani medijski spin.

Bez namere da čeprkam po dnevno-političkim barama i plićacima, potera za crnim panterom u tom delu Vojvodine, pokazala je da pomenuta zver i nije toliko crna. Kroz brojne filmske kadrove, fotografije i druge snimke moglo je jasno da se vidi da je jesenja setva, bez obzira na njenu cenu i druge prateće probleme, protekla više nego dobro. To su potvrdili zeleni tepisi od pronikle pšenice i drugih ozimih ratarskih kultura.

Doduše ima krajeva gde se setva još „tera“, ali je prema prispelim podacima sa terena, izvesno da će pod pšenicom biti posejano preko 600.000 hektara. Međutim, ono što uz ovu dobru informaciju nisam mogao da razumem je uznemirenost otkupljivača i organizacija koje brinu o žitaricama, gde da smeste novi rod. Sve je kažu puno-prepuno! Uz svu njihovu „službenu“ zabrinutost ipak je smešno na tu temu „klepetati“ nanulama s obzirom da će nova žetva biti tek za pola godine. Do tada može se desiti mnogo svakoraznih scenarija?!

Dok je crni na pauzi

Ima jedna izreka koja kaže: da svaki đavo trči u selo. Naime, baš u isto vreme dok je trajala potera za crnim panterom u nekoliko atara na području Vojvodine, medvedi su korzirali sokacima sela Bučje na području pribojske opštine. Umesto jurnjave po šumama i brdima dovoljno je bilo poći do stajališta za lokalni autobus i na pristojnom odstojanju videti jednog ili dva medveda.

Prema pisanju tamošnjih portala i drugih medija u blizini sela Bučje nalazi se i hranilište za medvede, ali oni i pored toga traže uvek „repete“ praveći seljanima veliku štetu. Na meti su im pre svega pčelinjaci. Dok ga je bilo rado su degustirali i voće. S obzirom da je u pitanju zaštićena divlja životinja. država, odnosno lokalna zajednica, će najverovatnije seljanima nadoknaditi štetu.

Uz sve, najgori je strah od napada nepredvidivih i često ćudljivih zveri. Meštani tako decu, pre svega onu koja idu u školu, redovno prate i sačekuju na autobuskom stajalištu. Svi sa nestrpljenjem čekaju kada će se povući na zimski počinak?!

Pesticidi kao šansa

Jeste pošteno, ali teško je reći koliko je ekonomski mudro? Naime, tokom redovnih kontrola voća na prisustvo pesticida proizvođači iz zemalja članica Evropske unije saopštili su iznenađujući podatak. Analizom 44.000 uzoraka svežeg voća utvrđena je udvostručena upotreba pesticida. Podaci se odnose na period od 2011. do 2020. godine.

Pre jedne decenije iz sve snage se mahalo sa planovima i strategijama u kojima je naglašavano da do 2030. godine upotreba pesticida u ovom sektoru proizvodnje treba da se prepolovi. Stvari su krenule obrnutim putem. Tokom kontrole utvrđeno je da su pesticidima „začinjene“ jabuke, kruške , šljive, grožđe i maline. Najveći procenat štetnih hemikalija registrovan je kod krušaka, čak 49 odsto a nešto manje kod ostalog voća.

S obzirom da potrošači i njihove organizacije sve više vode računa o kvalitetu voća i minimalnom
prisustvu dozvoljenih hemijskih sredstava, to otvara dodatnu priliku da domaći voćari uz kontrolu ove okolnosti, povećaju svoj rejting kod inostranih kupaca. U surovoj tržišnoj utakmici gde se, pored ostalog, traži da plodovi mnogih voćki izgledaju kao „starlete“ – bujne i rumene, naši stručnjaci imaju dobre recepte da se izbegne upotreba klasičnih pesticida.

Postoji i nekoliko tradicionalnih „mandži“ za zaštitu od bolesti gde posebno mesto i efikasnost ima čaj od koprive. Kad nam je Bog dao dovoljno te žareće i čudesno zdrave biljke nema razloga da naši voćari bacaju velike pare na hemikalije tipa pesticida.

Ovaj, nazovimo ga „autogol“ članica EU biće, ipak teško iskoristiti, jer i pored svih upozorenja stručnjaka da pesticidi mogu ozbiljno da ugroze zdravlje konzumenata, odnosno potrošača kao i da zagađuju životnu sredinu, još uvek nisu zakonskim propisima zabranjeni u konvencionalnoj proizvodnji.

Bitan svaki pedalj

Iako se prema podacima FAO godišnje u svetu baci brdo od blizu milijardu tona hrane, na drugoj strani na kontinuitetu preko 500 miliona ljudi ugroženo je zbog gladi. To je nesporni imperativ da se mora čuvati svaki pedalj obradivog zemljišta na planeti Zemlji, kojeg je sve manje i manje zbog svakoraznih devastacija i zloupotreba.

U Srbiji je takva svest, ali i konkretni aktivizam prisutan nekoliko godina uz davanje određenih rezultata. Ako ništa, ono usporava se uništavanje i takozvane promene namene poljoprivrednog zemljišta. To je posebno izraženo u dolini Jadra kod Loznice gde „namere“ o rudarenju jadarita, odnosno litijuma nisu nestale. Država taj posao vidi kao šansu za srećnu budućnost, a ekolozi i dobar deo stručne javnosti kao veliku opasnost za ljude i sav živi svet.

Ekologisti, kako ih cinično nazivaju pomagači vlasti, ipak nemaju nameru da odstupe od odbrane svih onih koji su omađijani profitom. Podatak da na planeti Zemlji od pre koji dan živi osam milijardi ljudi sa svim potrebama od kojih je nagon za hranom svakodnevan, ubeđen sam, profitere interesuje koliko lanjski sneg!

Verujem samo za neko vreme, jer fantazije iz praznih stomaka mogu da budu burne, bolne i sa
nepredvidivim posledicama!?

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica