Predugo najavljivani, dugo očekivani i najzad dočekani IPARD konačno nije samo često eksploatisana mantra naših političara, već realna šansa našeg agrara. Eto i naša poljoprivreda je dočekala nešto dobro od Evropske unije. Do sada smo samo dobijali uglavnom lekcije i poneku packu od evropskih zaštitnika slobodnog tržišta i to baš kada je trebalo da se zaštitimo od nelojalne konkurencije te iste Evropske unije. Skromno subvencionisani srpski poljoprivrednik teško se nosio na tržištu sa svojim evropskim kolegama sa višestruko većim podsticajima. Evo konačno jedne injekcije za podizanje kapaciteta srpskog agrara koja će nas koliko-toliko približiti proseku tehničko-tehnološke opremljenosti zemalja EU.
Otvorena su vrata za ulazak 175 miliona evra po raznim merama koje uglavnom pokrivaju sve segmente naše poljoprivrede, od biljne proizvodnje, preko stočarstva, ribarstva, prerade, ekoturizma… Pare su tu, ali kako doći do njih?
Možda vas zanima
Sve nas je manje, recituju statističari
30/07/2020
Suzavac se razišao, paori na stepeništu
19/07/2020
Varljivo leto dvehiljadedvadeseto
10/07/2020
Naivan čitalac ovog teksta bi mogao pomisliti kako je Evropa eto otvorila novčanik iz čiste ljubavi prema srpskom paoru. Pa nije baš tako. Evropa ima pre svega interes da kroz podizanje kapaciteta srpskog agrara, u momentu prijema Srbije u EU, najbezbolnije uvede srpsku poljoprivredu u svoj uređeni visokobudžetirani sistem.
Da ne bismo mnogo vremena trošili na ova opšta mesta, pogledajmo kako konkretno mogu što bolje da se iskoriste otvoreni pretpristupni fondovi kroz IPARD program. IPARD, kao uostalom i svi evropski projekti, veoma je zahtevan u pogledu obezbeđivanja potrebne dokumentacije, precizan u metodološkom smislu i dosledan u pogledu kontrole sprovođenja čitave procedure. Od objavljivanja Javnog poziva od strane Ministarstva poljoprivrede, pa do poslednje kontrole u periodu trajanja projekta ima ukupno 14 proceduralnih koraka.
Ne potenciram ovu okolnost da bih zaplašio potencijalne aplikante za IPARD sredstva, već samo ukazujem na ozbiljnost s kojom treba pristupiti prilikom konkurisanja za sredstva iz ovog fonda. Svaki dostavljeni dokument, svaka data izjava ili obrađena projekcija održivosti projekta (biznis plan) podložni su proveri i moraju da budu verni faktičkom stanju stvari.
Zbog toga je veoma bitno da se sve uradi stručno, u skladu sa IPARD pravilnikom i uslovima Javnog poziva. Prevedeno na „običan” jezik, čitava procedura ne trpi opcije tipa „Poznajem čoveka u Ministarstvu…” ili „Imam prijatelja koji poznaje…” ili „Srediće mi to već kum…”
Iskustva Bugarske i Rumunije nas uče da je ovakav rezon opasno razmišljanje i da na taj način nećemo imati uspeha u povlačenju IPARD sredstava. S druge strane, pozitivni primeri Poljske i Slovenije nam ukazuju da se može dobro iskoristiti data ponuda od strane Evrope i da se ovi fondovi mogu dobro iskoristiti.
Da ne ulazimo u detalje (kojih ima mnogo) od prvog do zadnjeg koraka svakog pojedinačnog projekta, preporuka svakom potencijalnom kandidatu za konkurisanje jeste da dobro prouči uslove IPARD konkursa. Prvo što treba da se uradi jeste da svako „pronađe” sebe u segmentiranim grupama kako sa aspekta delatnosti ispred koje će konkurisati, tako i sa aspekta veličine gazdinstva i da se odluči za konkretnu investiciju. Sve to je dato u prilozima IPARD pravilnika i svakome je dostupno. Vremena ima. IPARD projekat traje do 2020. godine. Možda i duže. Ako se sada ne smatrate spremnim za konkurisanje, pripremite se za neki od sledećih javnih poziva.
U masi potrebne dokumentacije i neophodnih uslova koje treba zadovoljiti da biste mogli da konkurišete za ova sredstva, većina zahtevanih dokumenata i uslova su rutinska stvar u pogledu njihovog pribavljanja i dokazivanja. Međutim, mislim da u startu treba predočiti tri po mojoj proceni najproblematičnije karike u lancu kompletnih dokumenata.
Prva kritična tačka jeste podatak o prijavljenim podacima u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG). Naime, referentni podatak na osnovu kojeg se svrstavate u neku od grupa za konkurisanje jeste podatak koji je prijavljen u RPG-u. Dakle uslov da biste konkurisali u sektoru ratarstva jeste da u RPG-u imate prijavljeno najmanje 20, a najviše 50 hektara pod „ostalim usevima”. S druge strane, te površine moraju biti u vašem vlasništvu ili u dugoročnom zakupu od 10 godina. Nejasno je kakav status ima zemlja u zakupu po osnovu prava prečeg zakupa!?
Druga stvar koju svaki potencijalni podnosilac mora da zna jeste izvor iz kojeg će finansirati investiciju. Ukoliko su to sopstveni izvori, to nije problem jer će se celokupna investicija platiti sopstvenim sredstvima sa računa RPG. Međutim, ukoliko su to kreditna sredstva, neophodno je kontaktirati banku i proveriti da li ste kreditno sposobni da podignete odgovarajući kredit.
Treća i možda najprikrivenija potencijalna prepreka bi mogla da bude zadovoljavanje standarda. Naime, da biste zadovoljili uslove za isplatu sredstava IPARD podrške neophodno je da na nivou celog gazdinstva zadovoljavate sve nacionalne propise i standarde u vezi sa zaštitom životne sredine, dobrobiti životinja. S druge strane, za konkretnu investiciju se moraju zadovoljiti veoma zahtevni standardi EU.
Ovaj zahtev je prikrivena opasnost za ona gazdinstva kojima treba mnogo ulaganja da bi ove standarde zadovoljili, a teoretski može da se desi da RPG dobije pozitivno rešenje na podneti zahtev, uđe u realizaciju investicije, a prilikom podnošenja zahteva za isplatu sredstava ne zadovolji ove uslove, pa eto problema.
Možda je i ovaj tekst otvorio više problema nego što je ponudio rešenja, ali mislim da svi treba da se suočimo sa svim izazovima sa kojima ćemo se sresti prilikom ulaska u IPARD priču. Zbog toga preporuka svim potencijalnim korisnicima ovih sredstava: Dobro se raspitajte, proučite i ako ste spremni, samo napred, konkurišite i iskoristite jedinstvenu priliku da podignete nivo vašeg poslovanja. To je jedini pravi put za napredak vašeg biznisa. Srećno!
Autor: Žarko Galetin, Agrarni analitičar, finansijski konsultant.
Komentari