Još pre pet i koju godinu više na stranicama portala AGROmedia objavio sam da je voće srpski bitkoin, odnosno nova vrsta novca i kriptovalute. Da je to sektor agrara u kojem treba „rudariti“, biti istrajan i aktuelan. To je, bez obzira na jaku međunarodnu konkurenciju, dobitna kombinacija i prilika da se „zavrte“ krupne brojke. Kada sam pravio poređenje sa bitkoinom tada sam prvenstveno mislio na malinu i borovnicu. Međutim, i druge voćke kao što su jabuka, višnja, trešnja, malina, kupina i šljiva pokazuju da mogu da se uhvate u istom tržišnom kolu. I upravo u jednoj rodnoj godini, kao što je ova, procene su da samo od voća, odnosno njegovog izvoza može da se „ubere“ preko jedne milijarde evra.
Kada su stručnjaci za voćarstvo najavili da će ova godina po rodnosti pa i kvalitetu biti „istorijska“, bilo je i onih koji su govorili da to može da ostane samo statistika. Zapravo, iskustva su govorila da naše poljoprivrednike upravo zna da zaboli glava kada voće prerodi. Problemi su brojni, od onih kako ga na vreme obrati, smestiti u hladnjače i dobiti isplativu cenu, bolje reći, izbeći ucenu.
Možda vas zanima
AGRARNI ADUT
Nije informacija od juče da je voće poodavno na dobrom glasu u svim delovima sveta. Mislim na njegovo konzumiranje i tražnju. Zbog toga nije fraza da je izvoz voća jedan od aduta domaćeg agrara. Doduše, uvek neke iznenadne okolnosti kao što su ratni sukobi pa i hladnoratovske tenzije, kao i druge globalne okolnosti, remete mnoge planove u poljoprivredi i voćarstvu.
Primera radi, nekoliko naših tradicionalnih i velikih kupaca godinama permanentno smanjuje njegovu kupovinu, čak u pojedinim situacijama je i obustavljaju, što je posebno uticalo na proizvođače jabuka. Poznato je da je u pitanju rusko tržište, a do nekih novih pijaca teško se dolazi.
Ipak, najveći problemi za uspešnu voćarsku proizvodnju, pokazalo se na našim prostorima, jesu oni koje donose klimatske promene. Najpogubniji su kasni mrazevi, dugotrajne suše i gradonosne oluje… To su, najjednostavnije rečeno, zaverenici voćarstva.
Međutim, naši vredni, posvećeni i obučeni voćari koji su u tesnoj saradnji sa stručnjacima, uz prirodne pogodnosti i dosledno poštovanje reonizacije, i u takozvanim lošim godinama znaju da iznenade. Iako se o tome slabo govori, jer od kukurikanja na druge teme i situacije niti se čuje niti vidi mnogo toga vrednog, dobar primer je onaj od prošle godine.
Iako je ukupan rod od prosečno očekivanog bio manji za 32 odsto, ipak je od izvoza 287.000 tona voća zarađeno nešto više od 800 miliona evra.
Dakle, i u takvim „ukanaljenim“ okolnostima to je bio rast od 8,6 odsto. Nije ovde u pitanju nikakva magija, već činjenica da Srbija ima, pored dobrog asortimana, i voće nadprosečnog kvaliteta.
Rod OBEĆAVA, ali malinari strepe od cene: „Ispod 550 dinara NEMA prave računice“
PROBIJANJE ZVUČNOG ZIDA
U znatno povoljnijim klimatskim, organizacionim, agrotehničkim pa i motivacionim uslovima ovogodišnja produkcija voća u Srbiji očekuje se da bude 1,5 miliona tona. To je za čak 46,5 odsto više nego lane. Procene su da je u pitanju berba koja će biti najbolja u protekle dve decenije.
Logično je očekivati u odnosu na prethodne izvozne rezultate da će biti probijen izvozni finansijski „zvučni zid“ vredan više od jedne milijarde evra. Bez namere da vitlamo s ražnjem iako je zec u šumi, to su realne i ostvarive procene. Uostalom, i ako dođe do manjih pomeranja gore ili nešto niže, ovo je bez ikakve sumnje jedna dobra ovoletošnja vest.
Inače, ekonomska logika je da oni sektori koji beleže uspehe iznad proseka treba da budu podržani od strane države, resornog Ministarstva, odnosno agrarnog budžeta.
Naprosto, vreme prodaje voća u gajbama, vrećama, zamrznuto ili kao koncentrat za dalju preradu je prošlo. Tačnije, kod nas se još povlači zbog čega se zlata vredni plodovi često krčme za mnogo manje novce od očekivanih.
Čuvši za ovu povoljnost upravo 1. jula, na Svetski dan voća, oglasio se i resorni ministar Dragan Glamočić, uz podsećanje da je voće iz Srbije prepoznato na svim tržištima po kvalitetu i svojoj posebnosti.
Zbog toga je najavio da će država nastaviti da ulaže u podizanje savremenih zasada, sistema za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, u izgradnju modernih hladnjača, prerađivačkih kapaciteta i nove tehnologije.
„Cilj nije samo veća proizvodnja, već dodatna vrednost, osvajanje novih tržišta i jačanje izvoza srpskog voća“, naglasio je ministar Glamočić.
PŠENICA I PENZIJE
Dobrim letnjim vestima iz sektora voćarstva, po svemu sudeći, pridružiće se i one koje stižu sa žitnih polja, pre svega pod pšenicom, koja je dobrog kvaliteta i zadovoljavajućih prinosa. Doduše, ima područja gde su prinosi od 3,5 do 4 tone, ali i onih sektora u kojima kombajni žanju od 10 do 12 tona po hektaru.
Što se tiče cene, ona se trenutno na berzi kreće oko 20 dinara za kilogram pa se i očekuje da će se oko tog iznosa „vrteti“ i one u otkupu. Inače, pšenica je u ovoj godini posejana na nešto većim površinama od uobičajenih, pre svega zbog njene tolerancije na sušu, ali i kao bitne ratarske kulture u prehrambenoj sigurnosti, odnosno značajne zarade u izvozu tržišnih viškova.
O ratarima još nešto: ako bi došlo do usvajanja predloga za promenu Nacrta penzijskog zakona, ta kategorija poljoprivrednika moći će da računa na određene olakšice prilikom ostvarivanja prava na penziju. Novina će biti za one koji obrađuju zemlju i to tako što će obavezno osiguranje obuhvatiti nosioce porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji plaćaju porez na prihod od samostalne delatnosti ili PDV.
Takođe, uvodi se mogućnost mirovanja statusa osiguranika zbog elementarnih nepogoda, bolesti ili porodiljskog odsustva. To znači da poljoprivrednici neće više uplaćivati doprinose na najnižu osnovicu, zbog čega im je penzija bila niska, već će moći da registruju svoju proizvodnju i da uplaćuju u skladu sa zaradom, što bi se odrazilo na visinu penzije.
Iz Asocijacije nezavisnih poljoprivrednika Srbije kažu, ako predlozi budu prihvaćeni, da će poljoprivrednici iz sektora ratara imati više mogućnosti da uplaćuju doprinose za penzije i da će na neki način biti izjednačeni sa kategorijom samostalnih delatnosti, gde je do penzije potrebno minimum 15 godina radnog staža.
Dakle, na taj način će se izbeći surova realnost da mnogi ratari, uz najbolje namere, nisu uspeli da ostvare pravo na penziju. Čak ni onu ponižavajuću od 12.000 dinara i nešto jače!
DAKLE, OVOG LETA NIJE SVE U FUDBALU. IMA NEČEG I U ZNOJU, PUNIM GAJBAMA, OČEKIVANJIMA, NERVIRANJIMA I SNOVIMA. MNOGI PAORI ĆE BITI NA POBEDNIČKOM POSTOLJU, A ONI KOJI NISU IMALI SREĆE ĆE GRDITI SVE PO SPISKU. TAKAV JE, JOŠ UVEK, SRPSKI AGRAR. UVEK U NEKOJ DERBI UTAKMICI!!!
…
Komentari