Uslovi sve bolji, a sezonskih radnika sve manje – Evo šta kaže zakon!

Radnik u polju- ©Pixabay

Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (Zakon o sezonskom radu) propisuje niz prava i obaveza radnika.

Prijava i osiguranje za berače voća

Možda niste znali, ali kao sezonski radnik morate biti prijavljeni, što podrazumeva da imate socijalno osiguranje, čime radnici stiču pravo na zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, penzijsko i invalidsko osiguranje, za svaki dan radnog angažovanja.

Ipak, po Zakonu ne mora postojati pisani ugovor o uslovima rada, već je dovoljan samo usmeni dogovor između poslodavca i radnika. Kako će onda radnik dokazati da je radio za poslodavca i ostvariti svoja prava?

Poslodavac ima zakonsku obavezu da prijavi radnika elektronskim putem na portalu http://www.sezonskiradnici.gov.rs/, pa samim tim radnik ostaje trajno evidentiran u bazi. Na osnovu toga on može dokazati da je radio i na osnovu toga tražiti ostvarenje svojih prava.

Cena satnice za berače voća

Najniža satnica koja je propisana Zakonom iznosi 155,30 dinara po radnom satu. Ona, naravno može biti veća, ali nikako manja od toga. Dnevnice za bereče malina, na primer, kreću se u proseku od 2500 do 3000 dinara. Takođe, neki poslodavci naplaćuju i po obranom kilogramu, pa je cena kilograma od 45 do 60 dinara. S obzirom na to da su berači uglavnom iz drugih mesta, poslodavci plaćaju prevoz, smeštaj i tri obroka. Ipak, ovo nije regulisano zakonom, u pitanju je interni dogovor između poslodavca i radnika. 

Koliko može da radi berač voća u toku godine?

Ukoliko je radnik potpisao ugovor o privremenim i povremenim poslovima, za jednog poslodavca može raditi najviše 120 dana u toku jedne godine. Ako pronađe novog poslodavca za njega može raditi podjednako dugo. 

Ako radnik potpiše ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme može raditi i duže od 120 dana godišnje u zavisnosti od dogovora sa poslodavcem. 

Pauza i radno vreme berača voća

Radno vreme sezonskog radnika je najčešće osam sati, može biti manje, u zavisnosti od odgovora sa poslodavcem, ali ne sme biti duže od 12 sati

Radnik ima pravo na pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta. U praksi radni dan izgleda malo drugačije. Kada je u pitanju branje malina pauze zbog visokih temperatura mogu biti znatno duže. ,,Kad su velike vrućine, bude pauza i po sat-dva. Ostane se malo duže uveče do mraka da bi se to nadoknadilo. Podstoje pauze i pre između predviđenih za obrok, kada se sedne sa strane, zapali cigareta, donose se lubenice i sladoledi. Uglavnom su zaista korektni domaćini“, ističe predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović za Agromediju.

Kome se može obratiti radnik ukoliko ima problema?

sud- ©Pixabay

Ukoliko radnik misli da je došlo do prekršaja od strane poslodavca i da su njegova prava narušena, može se obratiti Porsekoj upravi, poljoprivrednoj inspekciji ili inspekciji rada u zavisnosti od prekršaja, odnosno nadležnosti same institucije. 

Kazne za poslodavce

Ukoliko se utvrdi da je poslodavac napravio prekšaj, očekuje ga novčana kazna, a njena visina zavisi od forme u kojoj radi (da li je preduzetnik, fizičko, pravno ili odgovorno lice u pravnom smislu).

Poslodavac se kažnjava u sledećim situacijama:

  • angažovao je sezonskog radnika suprotno odredbama zakona
  • nije ga upoznao sa uslovima rada i/ili mu nije izdao potvrdu o dogovorenim uslovima rada
  • odredio je radniku radno vreme duže od 12 sati dnevno
  • ne dopušta radniku da ode na pauzu minimum 30 minuta
  • nije isplatio radniku naknadu za rad
  • nije mu obezbedio prava u skladu sa zakonom
  • nije prijavio radnika i dostavio podatke Poreskoj upravi
  • angažovao je radnika suprotno odredbama Zakona
  • nije uplatio poreze i doprinose

Kako su zaštićeni poslodavci?

Bilo je dosta reči o pravima radnika, ukoliko uzmete Zakon o sezonskim poslovima, nećete pronaći nijednu obavezu koju radnik ima, odnosno pravo koje poseduje poslodavac. Postavlja se pitanje, da li su onda poslodavci izloženi samovolji radnika. ,,Poslodavac u Srbiji nije zaštićen, trpi, snosi sam posledice, jer ko može da mu nadoknadi štetu? Morate da trpite nekoga, ako nećete da trpite date mu otkaz, ako nemate zamenu to će propasti i eto“, zaključuje Radović.

I pored visokih dnevnica, nema radnika

Dnevnice su poslednjih godina rasle, većina domaćina obezbeđuje sve uslove, berača ima sve manje. Razloga za to ima više, kako kaže naš sagovornik. ,,Mnogi odlaze u inostranstvo gde rade ili iste ili druge sezonske poslove. Najčešče odlaze u Nemačku, Italiju i Švajcarsku„, ističe naš sagovornik.  

Komentari